Властимир

Властимир

Властимир је први српски владар о којем имамо више података. Претпоставља се да је рођен пре или око 805. до око 851.  године. носио је титулу архонта односно кнеза и оснивач је лозе Властимировића. Не постоји превише података o појединостима његове владавине, међутим постоји више одрживих теза. Зна се додуше да је на почетку своје владавине ујединио више српских племена и да му је византијски цар Теофил признао независност. После његове смрти власт наслеђују његови синови Мутимир, Стројимир и Гојник. 

Током своје владавине сукобио се у трогодишњем рату са Бугарском коју је предводио Пресијам 836 - 852 и успео је да извојевује победу, чиме је сачувао самосталност Србије. Пресијамов наследник Борис Михаило који је владао од 852. је желео да се освети за пораз који је нанет његовом оцу. Пошто су Властимира још за владавине Пресијама  наследили синови, верује се да је до те 852. године Властимир већ био мртав.

Процес наслеђивања је имајући у виду изворе, пре свих Константина Порфирогенита био са оца на најстаријег сина. По том принципу се власт наслеђивала од самог доласка срба на балканско полуострво, а и сам Властимир је тако дошао до трона. Што се Територије Србије за његове владавине тиче постоји више теорија. 

 

На приложеној слици се може видети како је то отприлике изгледало.

Византијски утицај у Србији није био јак, јер је српски владар подржан од народа и војске био тај који извршава власт у земљи, али је постојао вероватно симболичан порез, слале су се помоћне трупе Византији и слично. Претпоставка је да је кнез Властимир 846. постао византијски савезник услед сукоба овог царства са Бугарима које је предводио Пресијам. Византија је у Србији видела савезника позиционираног у само срце Балкана који јој може помоћи да се одбрани од Бугарског царства.  Ово је умногоме ојачало српско - византијске односе. Међутим поред савеза са Византијом прави узроци српско - бугарског рата нису познати. Оно што је највероватнија теза је да Пресијам напада Србе не би ли их потчинио. Консантин Порфирогенит тврди да је у овом трогодишњем рату бугарски кнез Пресијам поред тога што је изгубио, такође жртвовао велики део војске. Oво много говори о војној сили којом је Властимир располагао. 

Што се тиче унутрашњег уређења, сматра се да је Властимир био суверен владар свих Срба, те да је у периоду његове владавине Травунија добила ранг архонтије односно кнежевине (претходно је била жупанија). Своју ћерку је удао за Крајну, који је био син Травунијског жупана Белоја. Ипак Травунија овим не добија независност већ остаје под Властимировом влашћу. У том вазалном статусу су се налазиле такође Паганија, Захумље и Дукља.