Расизам је дубоко укорењен на европском и америчком континенту, само што су људи то брзо заборавили засенивши себе вредностима које су постојале и пре две хиљаде године, али убеђујући себе да је то време иза њих.

Не тако давно, у Бриселу је, крајем педесетих, постојао последњи “људски врт” где су били показивани негроидни, афрички становници попут данашњих животиња у зоолошким вртовима.

Не говоримо о расизму за време Другог светског рата већ о расној подељености, супериорности и инфериорности након њега. Само десетак година након завршетка рата, постојали су “људски зоолошки вртови” у којем су афрички робови били третирани попут животиња.

Пар деценија пре него што је направљена насловна слика, крајем 19.века Европа је била преплављена оваквим “људским вртовима”. Били су и Паризу, Хамбургу, Лондону, Милану… Црнци ду откупљивани су као роба, а према њима се се односили тотално нехумано. “Газде” њихових живота су их везивали ланцима, пребијали због најмање ситнице, хранили остацима онога што они не поједу. Дешавало се да ништа не остане, па су се и оброци прескакали.

Током гледања, деца су их гађала каменицама не би ли нешто људи “иза ограде” урадили, и на тај начин их забавили. После пар година, и појавом масовних медија, такви вртови су били гашени, јер би слали лошу слику.

У центру данашње Европске уније, Бриселу где се промовишу сва могућа људска права, пре само четрдесет година на силу су довођени људи са афричког континента, и били су излагани попут нечега невероватног и невиђеног.

ИЗВОР: ТЕЛЕГРАФ.РС,  04. јул 2015.