Неуспела проба

Увођења "дигиталног суверенитета"

Вест о овим тестовима се појавила у тренутку када је јавност све више забринута да би Кремљ могао укинути право на интернет слободе с циљем цензуре информација због домаће политичке кризе, пише telegraph.co.uk.

Андреј Семериков, генерални директор руског давалац услуга по имену „Ер Телецом“, рекао је да су руско министарство комуникације и Роскомнадзор, национални регулатор интернета, наредили да комуникацијски центри којима управљају главни руски интернет провајдери блокирају промет са страним комуникацијским каналима помоћу састава контроле промета под називом ДПИ

Неуспела проба

Циљ је био да се сазна да ли ће Рунет (службени назив за руски интернет) наставити да ради изолован од глобалног интернета.

Експеримент који је спроведен ове године није успео пошто је на хиљаду мањих провајдера које Роскомнадзор не контролше, наставило да шаље информације ван државе, рекао је Семериков.

Мањи провајдери чине више од 50 одсто тржишта у неким руским регионима, немају ДПИ технологију за блокирање и углавном користе сателитску везу коју није лако блокирати.

Руски званичници и представник Роскомнадзора негирају да је спроведен сличан експеримент.

„Коментари Семерикова су протумачени на погрешан начин који нема сврхе коментарисати", навео је представник Роскомнадзора. Међутим, наводи се да је такав тест спроведен у јулу прошле године, када су сигурносна агенција ФСБ, Министарство обране и Министарство унутрашњих послова сарађивали с националним телефонским оператером како би сазнали да ли би национални интранет сачињен од домене који завршавају са ру или .рф наставили да раде иако би били одсечени од остатка интернета.

Наводи се да је тај тест затражио лично руски председник Владимир Путин како би проценио способност функционисања руског интернета у случају увођења санкција Запада које би одсекле интернет. Донета је одлука да се направи резервна инфраструктура како би се осигурао рад Рунета .

Санкције које не допуштају западним компанијама да делују на Криму, провинцији Украјине која се 2014. године припојила Русији, онемогућиле су неке од интернет услуга у том региону.

Увођења "дигиталног суверенитета"

Андреј Солдатов, стручњак за руске сигурносне службе и коаутор нове књиге о сигурносној интернет политици Кремља и праксама прислушкивања, назвао је то "изговором".

Солдатов је рекао да се званичници заправо спремају за могућност гашења протока информација ка свету и из света, у случају домаће политичке ванредне ситуације.

„То је заправо само један у низу таквих експеримената који нам указује на то што они планирају. Уколико обратите пажњу на доктрину о сигурности информација, видећете да се све своди на страх од тога да би западне државе могле искористити интернет као средство за јачање утицаја у Русији", рекао је он.

Солдатов је рекао да је неуспех последњег експеримента показао да власт не може да изведе такву блокаду информација.

“Не можете технички увести кинески модел цензуре у интернет саставу попут руског који је растао у посљедњих 20 година и који је потпуно изван контроле", рекао је он.

Русија је донела бројне рестриктивне законе везане за интернет, што су неки описали као напор увођења "дигиталног суверенитета" у сајбер простор.

Међу тим законима су забрањивање "екстремистичких" сајтова или других сајтова штетних по децу, због чега су неки блогери подлегли истим забранама и регулацијама као новине и телевизија, а интернет компаније су морале да преместе све послужитеље са подацима о руским грађанима у Русију.

Критичари кажу да су ови закони о заштити врло слабо регулисани и да се могу арбитрарно примењивати.

Међу сајтовима који су забрањени је и сајт Гарија Каспарова, чувеног првака у шаху и критичара власти у Кремљу, затим грани.ру, опозициона страница, али и блог Алексеја Навалног, некадашњег лидера опозиције у Русији и великог критичара председника Путина.

ИЗВОР: нови-свјетски-поредак.ком