Чувени новинар, Пол Манинг, гоњен је зато што је открио да Мартин Борманн није умро у бункеру у Берлину, већ да је побегао у Аргентину и да је управо он био већином заслужан за економски препород Немачке после Другог светског рата.
Хитлерови оперативци постали чланови ЦИА
У економском смислу, модерна Немачка представља реинкарнацију нацистичке Немачке, што доказује чињеница да су нацистима управљали илуминати (Сабато-франкисти), јеврејски банкари који су управљали и СССР-ом, преноси “henrymakow.com”.
Сврха рата је била да се побију немасонски јевреји и нејевреји. Да се деморализује човечанство и учврсти моћ банкара и дужничко ропство.
Очекујући пад Трећег рајха, Мартин Борман је успоставио 750 корпорација у неутралним државама, углавном као средства за повећање ликвидног богатства Немачке, поред патената и индустрије.
Борман је успешно побегао из Европе у Јужну Америку, где је управљао Рајхом “из избеглиштва" годинама после рата. Борман је користио остатке СС-а, Гестапо и својих 750 корпорација као основу економске моћи уз сарадњу са западним савезницима.
Један банкар је Борманову организацију назвао “најважнијим прикупљањем моћи под контролу једног човека”.
Пошто је контролисала веће корпорације у Немачкој и већи део латинске Америке, Борманова организација је остварила и знатан утицај у САД.
Пол Манинг је детаљно писао о Бормановој организацији. Манинг је радио за ЦБС радио за време Другог светског рата у Лондону, после чега је почео да пише говоре за Нелсона Рокфелера.
Манинг је неколико година после Другог светског рата у Националним архивама САД наишао на интервјуе чланова немачких индустријских и банкарских магната које су спровели Центри комбинованих услуга за детаљно испитивање (ЦСДИЦ) војске САД. Шокиран због онога што је открио, Манинг је почео да пише књигу о тајном нацистичком прању новца.
Манинг није знао да би на тај начин могао угрозити бившег директора ЦИА, Алена Далеса који је заступао бројне немачке интересе са обе стране Атлантика за време тридесетих и четрдесетих година прошлог века преко своје правне компаније “Саливен и Кромвел”, која је имала представништва у Њујорку и Берлину.
Хитлерови оперативци постали чланови ЦИА
Када се Немачка предала, Ален Далес је задужен за тајно регрутовање Хитлерових кључних оперативаца. Они су одведени у Форт Ханту у Вирџинији, где су постали чланови америчког ОСС који је касније постао организација под именом ЦИА - по Трумановој одлуци из 1948. године.
Забринут да би га Манинг могао разоткрити, Далес се понудио да му “помогне", тако што му је предложио да потражи Мартина Бормана у Јужној Америци. Манинг је чак написао и захвалницу Алену Далесу у својој књизи. Далес је заправо послао Манинга далеко како би спречио објављивање трансфера нацистичког новца.
Захваљујући везама с већим америчким корпорацијама, Борманова група је успешно притиснула издаваче да не објаве Менингов рукопис. Нарочито важну улогу у свему томе је имала породица Тисен.
Патријарх Фриц Тисен је био један од првих и најистакнутијих немачких индустријалаца који су подржавали Хитлера. Његов унук, гроф Зичи-Тисен, власник “Thyssen Steel”-а у Аргентини, утицао је на америчке издаваче да “избегавају" Манингов рукопис.
Ипак, Манинг је на крају успео да дође до издавачке куће Лајла Стјуарта. Недељу дана после објављивања књиге, шефу издавачке куће су поломљене ноге, а критике књиге нису смеле да буду објављиване у већим новинама и главним медијима. После деценије детаљног истраживања, Манингов син Џери је 1993. године брутално убијен.
Манинг је дошао до закључка да је убиство његовог сина била освета за упоран рад на новој књизи “У потрази за Мартином Борманом", па је на крају одустао од завршетка књиге. Умро је убрзо након тога 1995. године.
Калифорнијски истраживач и радио водитељ, Дејв Емори, објавио је у децембру 1998. године интервју уживо с другим Менинговим сином, Питером, разговарајући о Бормановој организацији и раду његовог оца. Питер је тада испричао са каквим се све тешкоћама суочио његов отац док је радио на књизи.
Из очигледних разлога, копије Манингове књиге су уклоњене са тржишта и неко време је било готово немогуће доћи до њих.
Књига “Мартин Борман: Нацисти у избеглиштву”, представља детаљну причу о послератном економском препороду Немачке и поставља темеље за разумевање данашњег успеха Немачке.
ИЗВОР: нови-свјетски-поредак.ком
0 коментара на ову вест