САД и Британија се не бори против ИСИСА

Хапшење британских војника у Басри

Самоубиство истражитеља Мастерса

Мрежа педофила у британском естаблишменту

И премијер Хит злостављао дечаке

Таква стратегија се може чинити оправданом онима који имају само званично разумевање сукоба на Блиском истоку - по којем су снаге ИСИС-а "лоши момци", а западни оперативци "добри момци" - као и онима који су безнадежно наивни у свом уверењу о добронамерности британске војске. Но кад се сагледа у контексту стварне британске војне историје у "зонама сукоба" током 20. века, ова прича преузима пуно злокобнију форму.

Останимо на тренутак у садашњици, тврдња да су британске специјалне снаге у Ираку и Сирији како би се бориле "против ИСИС-а" нема кредибилитет. Пре више од четири године англо-амерички ратохушкачи су јасно дали до знања да су, у савезу са својим главосекачким краљевским пријатељима у Саудијској Арабији, одлучни у рушењу Асада, где су ишли толико далеко да фалсификују доказе о оружју масовног уништења (а ла Садам Хусеин) како би оправдали напад НАТО. Када се том напору испречила руска дипломатија, америчка и британска 'елита' се вратила на проверено и тестирано поступно ослабљивање кроз "цивилни рат" преко посредничких снага, у настојању да свргну Асада.

Међутим, демократски изабран од сиријског народа, Асад није вољан да оде само зато што Вашингтон, Ријад, Вајтхол и Тел Авив то од њега желе.

И док је помоћ Русије, Ирана и Либана још увијек доступна, изгледа да је западна посредничка војска, позната још и као "сиријски побуњеници", осуђена на вечну борбу и умирање, или барем док се западне залихе унајмљеног оружја (или новца) не потроше.

САД и Британија се не бори против ИСИСА

Генетски несклони прихватању чврстих чињеница из било које ситуације, америчке и британске 'елите' су недавно прогласиле своје право да "нападну положаје ИСИС-а" директно кроз ваздушне нападе САД из турских база. Међутим, прави циљ ових напада је недавно откривен у чињеници да САД присваја право да нападне свакога ко запрети (преко Пентагона утренираним) "сиријским побуњеницима", а који се примарно боре против Асада у име америчког, британског и саудијског режима. То је, наравно, главни циљ ових ваздушних напада, улаз на задња врата у покушају оправдавања америчких војних напада на сиријску владу и њену војску, а не "борба против ИСИС-а". Према томе, разумно је закључити да британске специјалне снаге прерушене као ИСИС формирају део те исте стратегије и пружају "чизме на терену" како би подржали ваздушне нападе САД на положаје у Сирији.

Но, банда британских специјалних снага прерушених у џихадисте такођер пружа и друге могућности. Могли би, на пример, извести нападе против било кога, укључујући и цивиле ако се то покаже сврховитим средством, а затим за све то окривити ИСИС.

Недавно је камион-бомба експлодирала у шиитској Садр градској четврти Багдада, усмртивши 54 особе. "ИСИС" је преузео одговорност преко непроверљиве интернетске поруке, а тај напад је учврстио дугорочне планове западних власти у подели Ирака на три засебне државе. Пентагон се недавно "помирио" с оваквом спољном политиком коју гура већ годинама, а бивши заповедник оружаних снага САД у Ираку, генерал Рејмонд Одиерно, је такође рекао отприлике исто у недавним коментарима које је открила влада Ирака.

Што год да ови "џихад џонови" намере да учине, велико искуство британске војске у прерушавању својих војника као непријатеља и слање истих у сукобе како би "узбуркали ствари" ће несумњиво осигурати њихову ефикасну примену.

САС "џихадисти" ухваћени у Басри

Хапшење британских војника у Басри

Уторак 20. рујна 2005. је био изузетан дан у извештавању западних главнострујашких медија. На неколико минута које је требало одвојити за читање извештаја о спасавању два британска војна оперативца из затвора у Басри дан раније, есенција карактера модерне британске државе је била изложена пред очима целог света, само да је свет хтео да види. Већина људи није хтјела, као што не жели ни сада, наравно. А ко их и може кривити? Ружна је то слика.

Слика изнад приказује два британска припадника САС-а јадног изгледа након њиховог хапшења од стране ирачке полиције у Басри. Одевени потпуно у арапску одећу, те возећи цивилни ауто пун експлозива, пуцали су на цивиле и полицијске службенике пре покушаја бекства са места догађаја. Да је све ишло према плану, мало касније би бомба експлодирала негде у Басри убијајући на десетине цивила, "Ал Каида" би преузела одговорност, а слика британске војске као "мировних снага" и "бораца против терориста" у Ираку би остала очувана.

Али ово је био један од оних ретких тренутака када ствари не иду према плану. Штавише, ствари су пошле изразито погрешним смером.

Два тобожња терориста су била уапшена, признали су ко су, те да су извршавали "специјални сигурносни задатак". Ирачке власти су тада направиле огромну грешку информисањем британског заповедништва о њиховом заточеништву у полицијској станици Јамиат у Басри. Недуго након тога, 10 британских тенкова и неколико оклопних возила заједно са васдушном подршком хеликоптера је стигло, срушило зидове центра за притвор и извукло двојку. Припадници ирачке Мехди војне полиције су тада ушли у сукоб с британским снагама око установе и запалили транспортер те још једно оклопно возило. На видео снимку инцидента се види како десетине Ирачана окружују британска оклопна возила и бацају бензин бомбе, камење и друге ствари на њих. Сукоб је резултирао с најмање седам убијених и на десетине рањених ирачких цивила.

Нема потребе објашњавати што су ова двојица радила осим цитирати британске власти које су рекле својим ирачким еквивалентима да су два војника "извршавала службену дужност". Међутим, занимљиво питање је - колико од стотина других сличних "Ал Каида" терористичких, бомбашких напада који су похарали Ирак кроз све године западне окупације, су такођер дело британских или америчких тајних оперативаца који извршавају "службене дужности" попут ових?

Истраживао прекршаје британских снага: Кенет Мастерс

Самоубиство истражитеља Мастерса

Кен Мастерс је послат у Ирак у априлу 2005. године као командант Специјалног истражног огранка (СИБ) Краљевске војне полиције, који је имао задатак да истражи било који могући прекршај почињен од британских снага, од незаконитог убијања, до крађе и пијанства на дужности. У оквиру својих овлашћења, командант Мастерс је био одговоран да истражи околности хапшења САС-ових џихадиста у Басри 19. септембра.

У 5:20 ујутро, 14. октобра, пет дана пре краја његовог реда обављања дужности, командант Мастерс је послао е-маил својој супрузи. "Нема пуно до краја. Могу ти рећи да ми ти и девојке дајете снагу да издржим. Волим вас јако. Тата xxxооо." Ово су биле његове последње речи било коме, наводно. У 19 сати следеће вечери, колеге официри су га пронашли обешеног у својој соби. Америчко осигуравајуће друштво АИГ, с којим је склопљен уговор о пружању животног осигурања британским војницима током службе у Ираку, је одбило да прихвати обавезу произашлу из Мастерсове смрти јер "није прихватало да је он умро у служби". Мастерс очито јесте умро у служби, али не британској политици лажних терористичких бомбашких напада и других злочина против човечности у Ираку.

Идеја о службено одобреној кампањи покоља цивила у Ираку од стране британске војске и обавештајног особља је чиста фантазија за просечног британског грађанина. За многе грађане Кеније, ЦКипра, Малезије и Северне Ирске, међутим, то је хладна и тешка стварност. У свим овим државама (и у другим) британска влада је прописала директно или индиректно мучење и убијање невиних цивила преко британског војног и обавештајног особља, које је често користило одреде смрти како би извршило свој посао. Сврха је увек била оправдати континуирану британску политичку, војну и економску присутност и контролу земље у питању.

У њиховој дубокој умешаности у "невоље" Северне Ирске постоји обиље чврстих података с којима се снажно може указати да су се, далеко од покушавања да се боре с ИРА-ом, МИ5 и МИ6 фокусирале на покретање и одржавање 30-годишњег "секташког" сукоба као полигона за тренинг британске војске и обавештајног особља у урбаном ратовању и мучењу. Британска тактика је укључивала коришћење паравојних група и полицијских снага Северне Ирске - Краљевска полиција Улстера - како би убијали и католичке и протестантске цивиле. Многи бомбашки напади који су били дела британских агената су лажно приписивани ИРА, те чак и про-британским "лојалистичким" паравојскама. Повремено су регуларни британски војници отворено чинили масовна убиства.

Сексуално злостављали децу из дома: Вилијам Мекграт и лорд Моунтбатен

Мрежа педофила у британском естаблишменту

Ужасавајућа сазнања из протеклих година о мрежама педофила на високим положајима у британском "естаблишменту" имају директне везе са Северном Ирском. Средишња веза тих оптужби је Кинцора дом за дечаке у Белфасту који је био у функцији од 1958. до 1980. године. Један од руководилаца Кинцоре, Вилијам Мекграт, је осуђен на четверогодишњу затворску казну 1981. за системско сексуално злостављање деце. Мекграт је био члан Наранчастог реда и ултрадесничарске "лојалистичке" групе познате као "Тара" која је тражила пут за радикализовање протестантизма у Северној Ирској у припремању за, што је он називао, сценариј "судњег дана" потпуног цивилног рата с католицима.

Међутим, Мекгратове активности морају бити стављене у контекст његове улоге као агента МИ5. Докази упућују на то да је касних '60.-их његова педофилија постала знана МИ5-у, и од тада па надаље он је служио само једном господару. Веројатно је и да је Мекгратово постављање за управника дома у Кинцори 1971. било такође по наређењу његових МИ5 руководилаца који су користили Мекграта и Кинцору (и друге дечје домове) како би си омогућили простор за упражњавање свог властитог садистичког ужитка, а и за многе друге истакнуте северно ирске и британске политичке и паравојне фигуре. Према речима жртве, Ричарда Кера, дечаке из Кинцоре (и других домова) се редовно возили у Лондон ради ужитка британских политичара на места попут Долфин Сквера и Елм Квест Хауса. Контрола тих појединаца кроз знање и доказе о њиховим злочинима је вероватно био главни циљ, заједно са гурањем напред планова МИ5-а за "цивилни рат нижег нивоа".

Жртва злостављања: Ричард Кер

Џон Меки, на пример, је био један од оснивача “Ред Ханд Цоммандо” лојалистичке паравојне групе која је била одговорна за десетине убистава невиних католика у Северној Ирској током '70.-их, '80.-их и '90.-их година. Меки је наводно био редовни учесник у организованим силовањима деце у Кинцори. Убрзо након што је интервјуисан 1982. од стране детектива који су истраживали његову умешаност у Кинцори, упуцала га је ИНЛА, католичка националистичка паравојна група. Међутим, два ирска и британска новинара, Јацк Холланд и Хенрy МцДоналд, суизјавили да су Мекија убили агенти МИ5-а како би га спречили у откривању других редовних посетилаца Кинцоре.

Лорд Моунтбатен, бивши шеф особља британске одбране и рођак Њеном Величанству краљици, је такође био оптужен за сексуално злостављање деце у Кинцори и другим домовима северно и јужно од ирске границе. Док је уживао у свом годишњем империјалном одмору код обале ирског округа Мајо у лето 1979., Моунтбатена је убила бомба ИРА-е која је постављена на његов брод. Осим ако је, наравно, то учинио МИ5 како би га ућуткао.

Председник лабуристичке владе, премијер Харолд Вилсон (1964.-1970. и 1974.-1976.) је био мета кампање прљавих трикова која га је требала приказати као комунисту и симпатизера ИРА-е. Постоје такође снажни докази који упућују да је штрајк већа радника Улстера 1974. био операција МИ5-а како би се дестабилизовала Вилсонова влада. Засигурно је Вилсонов став према Северној Ирској био у супротности с циљем МИ5-а и британског сигурносног естаблишмента о продуживању и одржавању насиља. Вилсон је несумњиво испровоцирао гнев "сигурносних аутократа" када је ставио на сто "план судњег дана" о раскидању свих уставних веза Уједињеног Краљевства са Северном Ирском и трансформисању те покрајине у независни доминион (независна и самоуправна власт над територијем, нап. прев.). Додатно, Вилсон није волио мучење мале деце, што га је чинило тежим за контролу.

И премијер Хит злостављао дечаке

Недавно је и име бившег британског премијера Едварда Хита додато на дугу листу оптуженика из британске 'елите' због сексуалног злостављања деце. Хит је био конзервативни премијер током четири године - од јуна 1970. до марта 1974. - у периоду између две Вилсонове владе. Као премијер, Хит је председавао над увођењем арбитражног затварања људи без суђења, те над употребом мучења против невиних цивила у Северној Ирској 1971. Ово се догађало током врхунца Кинцоре и других места за мучење деце које је водио МИ5. Стога није незамисливо да је, у то време, дан у животу часног Едварда Хита садржавао и послеподневно потписивање меморандума којим се одобрава мучење невиних католика, а затим и олично укључивање у мучење деце у вечерњим сатима у апартману на Долфин Скверу.

Не само да су све ове чињенице ван сумње за било коју рационалну особу, такође је сигурно и то да су све те чињенице биле познате британским обавештајним и политичким вођама у то време.

У јулу 2014., бивши британски војни официр за психолошко ратовање Колин Волес је рекао да је 1973. лично примио обавештајну информацију о злостављању дечака у Кинцори, али да су га његови надређени спречили да делује на основу те информације. Такође је рекао да истраге о злостављању које су се до сада спроводиле нису истражиле кључне доказе које су у посједу МИ5-а. У августу 2014, још један бивши обавештајни официр, Брајан Гемл, је рекао да је и њему такође наређено да стане са истрагом о наводном злостављању у дому.

Суочени с таквим јасним доказима да је британска држава, и већ дуго времена јесте, контролисана и усмеравана преко кабале мрских, крвожедних психопата са снажним склоностима према силовању деце и убијању, није зачуђујуће што је реакција велике британске јавности поприлично утишана. Процес откривања ових стравичних злочина је, готово без изузетка, ограничен на откривање једног службеног заташкавања за другим, деценијама уназад. Тако да кад једном јавности постане јасно да су исти ти 'елитни' силоватељи деце те ратни злочинци заправо они који су у контроли истражних функција у држави - тј. да они ефективно сами себе истражују - ко осим најнаивнијих би икада очекивао да стварна правда може бити задовољена.

У недељу 16. августа, у радио емисији "Behind the Headlines" ("Иза наслова"), разговараћу о овим и другим темама с Робином Ремзијем који је можда највећи стручњак за британску "дубоку политику" и сигурносну државу у УК. Робин је суоснивач и уредник магазина Лобстер, изврсног извора за оне храбре душе које имају потребу знати што се заиста догађа иза сцене. Не пропустите ову обећавајућу емисију!

ИЗВОР: хр.сотт.нет