Једна од најозлоглашенијих криминалних организација на земаљској кугли није јединствена већ је састављена од великог броја кланова који раде одвојено или у сарадњи једни са другима.
Уопштено речено, појам “албанска мафија” се користи за именовање криминалних група које или постоје у Албанији или су састављене од Албанаца.
Територија активности албанске мафије се протеже од Јужне и Северне Америке до Кине, а због тога што су њени криминални сценарији веома разнолики и сложени сматра се једном од најопаснијих, ако не и најопаснијом, јер је количина криминала коју генерише на глобалном нивоу скоро без премца. Везе између ње и политичара у разним земљама потврђене су извештајима Викиликса.
Суштински разлози толике успешности албанске мафије леже у комбиновању традиционалних карактеристика са модерним и иновативним елементима.
Конкретно, комбинација ригидне интерне дисциплине, клановске структуре и ендогамске (брак унутар клана) затворености која снижава могућност да полиција продре у њихове организације док уједно повећава поверење и солидарност међу члановима, са једне стране, и са друге стране ефеката транснационалних елемената, технологије, комерцијализације и нове криминогене културе услуга.
Способност албанске мафије да организује масивну логистичку подршку било где и било када, заједно са синкретичком природом њиховог криминала, довело је до тога да су не само изашли из оквира своје домовине већ су се интегрисали у локална подземља чиме обилно експлоатишу пословне прилике у свим земљама.
У њиховој хијерархији постоји од четири до шест различитих нивоа.
Клан (фис) има “извршни комитет” који се зове “барјак”. Барјак бира челнике свих јединица задужених за конкретне послове или територије; тај челник се зове “крје”. Крје бира свог заменика који се зове“крјетар”. Крјетар потом бира “пријатеља” (мик) који делује као веза између њега и обичних “војника” и одговоран је за координацију свих активности јединице за коју је задужен.
Неки кланови имају додатне нивое, али генерално, оваква структура им омогућава да очувају способност деловања и прављења пара чак и ако неко буде ухапшен; истовремено, доћи до људи који седе у барјаку је практично немогућа мисија.
Чланство је међусобно дубоко везано. Оданост, част и породица су кључне речи. “Беса”, што на албанском језику значи “поверење, часна реч”, представља темељни принцип њихове мафије, а током регрутације свечано заклињање на верност, односно давање “бесе”, је обавезно.
“Беса” је, као што је општепознато, од велике важности у албанској култури генерално: онај ко ти да своју “бесу” дао ти је свој живот и спреман је да те штити својим животом.
Крвно сродство и бракови играју пресудну улогу у формирању кланова и група (које често броје и више хиљада људи разбацаних по целом свету) у њему. Због тог крвног сродства, не само да је број кланова ограничен, већ је у њега готово немогуће продрети. Странци, када им се и дозволи да нешто раде за албанску мафију, одрађују само један или неки другоразредни посао.
Породичну структуру карактерише снажна унутрашња дисциплина која се постиже жестоким и болним кажњавањем свакога ко прекрши правила.
То доводи до страха код осталих и спречава понављање непожељног понашања. Правила, награде и казне де факто доводе до тога да се закони државе у којој човек живи третирају као нешто секундарно, па чак и небитно. Па чак и ако је та држава Албанија.
ИЗВОР: Телеграф.рс
0 коментара на ову вест