Бројне контроверзе изазвао је документарни филм "Јасеновац – истина" Јакова Седлара који је ове недеље премијерно приказан у загребачком биоскопу Европа. Филм, укратко, скрива мноштво опасних лажи, негира холокауст и усташки геноцид, што је видљиво већ и из самог трајлера који га промовише.
Трајлер жели посебно да нагласи послератна претеривања у броју јасеновачких жртава сулудим насловом из Вјесника "Многе лешеве из Јасеновца Сава је донијела до Загреба“. Исти инсерт може се видети и у самом документарцу, а Седлар га је посебно истицао у својим интервјуима пред премијере по дијаспори.
„Има једна насловна страница Вјесника из 1945. које нема у Архиву у Хрватској, али сам је нашао на другоме мјесту. На насловној страници Вјесника пише: 'Многе лешеве из Јасеновца Сава је донијела до Загреба'. Што значи да је Сава у то вријеме требала тећи узводно!“, објаснио је мудро Седлар, износећи „кључни“ аргумент.
Како сам недавно поводом једног рада прочитао све бројеве Вјесника Јединствене народно ослободилачке фронте Хрватске из 1945. године зачудило ме што нисам и сам приметио тако бизарну насловницу. Но, већ на прво гледање трајлера приказ насловнице ми је изгледао као фотомонтажа, тако да сам посумњао како се не ради о оригиналној најави Седларовог филма. Међутим, на “Јутјубу” га је поставио корисник који носи исто име као и монтажер филма Алфред Коломбо.
Стога смо, за почетак, анализирали принт скрин Седларове насловнице у ХД резолуцији. Наслов је био потпуно неприродно постављен с обзиром на остатак текста, те је имао огромне празнине око себе и излазио ван маргина. Било је очигледно да се ради о фотомонтажи, и то јако лошој. Наиме, голим је оком било видљиво да се настојало скрити оригинално издање, но опет јако лоше: баш на мјесту датума и редног броја листа налијепљени су ефекти оштећеног папира, како му се не би могло ући у траг. Мрље су требале ићи у складу с остатком насловнице, која је такођер мало згужвана. Међутим, чланак испод наслова је остао пречитљив, а кривотворитељи се нису потрудили нити ставити неки поднаслов како би попунили празнине. Тако се може лако видјети да почиње овако: „БЕОГРАД, 14. свибња – Потпредсједник владе и министар за конституанту Демократске Федеративне Југославије Едуард Кардељ дао је сураднику ТАЊУГА одговор на неколико питања о положају Трста, Истре и Словенског приморја“. Дакле, наслов о лешевима из Јасеновца и чланак о Трсту немају ама баш никакве везе један с другим.
У заглављу сваког броја Вјесника из тог времена стајала би издвојена најважнија изјава у том броју, у овом случају је на том мјесту видљив дио цитата Едварда Кардеља: „Сви слободољубиви људи осјећају, да од нове Југославије могу очекивати само то да ће она поштовати њихова национална права, да она носи истинску демокрацију и слободу. У томе је она снага нове Југославије, која у највећој мјери разоружава наше непријатеље“.
Како бисмо се увјерили у ову скандалозну подвалу редатеља, који ипак има неки углед у јавности, у читаоници периодике Националне свеучилишне библиотеке прегледали смо све бројеве Вјесника из свибња 1945. године, с обзиром да је на Седларовој насловници очито намјерно уништен дан издања, па је остало видљиво само да је мјесец објаве свибањ. Како нисмо нашли на тражени наслов ни у једном броју, а у архиви су без изнимке сви бројеви, прегледали смо, за сваки случај, и све Вјеснике од сијечња до свибња те од свибња до коловоза. И даље нисмо нашли на наслов који је, како Седлар тврди, објавио Вјесник.
Но, нашли смо зато оригиналну насловницу која је искориштена за фалсифицирање за потребе опасног ревизионизма. Занимљиво је да је за фотомонтажу одабрана баш насловница броја 21. од 15. свибња с обзиром да се сва издања Вјесника до тог датума држе у затвореној ризници, гдје НСБ чува ријетке примјерке публикација. Вјесник је од сијечња 1945. године до тог датума излазио тједно, у свибњу и чешће. Због тога грађани имају слободан приступ издањима у читаоници периодике тек од броја 22. од 16. свибња 1945. године, кад Вјесник постаје дневни лист. Но, на срећу направљени су и микрофилмови свих тих издања 1945. године чије смо насловнице прегледали у потрази за "Савом која тече узводно".
То издање од 15. свибња 1945. године фотографирали смо с насловом, поднасловима и наднасловима у чак шест редова што објашњава огромну празнину на Седларовој фотомонтажи. Оригинални наслов те насловнице је "У Трсту, Истри и Словенском приморју успостављена наша војно-позадинска и грађанска власт" и везан је, како је то и било правило у Вјеснику, с текстом испод њега, а поклапа се и Кардељев цитат у заглављу које је, како рекосмо, за сваки број Вјесника другачије. На Седларовој фотомонтажи јасно се може прочитати текст испод наслова те је видљиво да он с насловом нема никакве везе. Дакле, нема никакве сумње да је за фалсификат искориштена баш ова насловница.
Иначе, оригинални наслов је тискан класичним фонтом Метро Блацк, док је у монтажи кориштена Футура Болд коју нисмо пронашли у свим Вјесницима које смо прегледавали. Ова је два фонта најлакше разликовати по слову М, које има оштре кутове у фонту Метро, а тупо одрезане у Болд варијанти. Сви бројеви издања у архиви НСБ-а иду редом и не недостаје нити један број којег је Седлар могао наћи у „некој другој Архиви“, што су нам потврдили и запосленици књижнице.
Већина Вјесникових насловница те године је побједничка и слављеничка кроз цијелу годину. Величају се побједе, Тито, ЗАВНОХ, Назор, Бакарић, Република, напредовање Црвене Армије, пад Хитлера, успостава нове власти. А тек друге и треће странице служе за политичке борбе с краљем, Мачеком те за Истру и Трст.
На петој страници кроз мјесец свибањ је ишла серија чланака "Документи усташког терора – Концентрациони логори" са свједочанствима преживјелих логораша: Старе Градишке, Јасеновца и многих других. Ни ту не налазимо Саву која тече узводно, тек фотографију лешева које је избацила Сава, а која се може видјети и на страницама Музеја Холокауста. Већ кроз липањ се више уопће не спомиње тема усташких логора, суди се народним непријатељима, обнавља се земља, куће, творнице…
У уводном говору на премијери филма у Загребу Јаков Седлар говори нам о томе како је остао зачуђен количином лажи којом је био изложен у Југославији (о томе да је Тито највећи државник, Степинац злочинац, а Југославија најсавршенија држава на свијету, а милијуни убијани у Јасеновцу…), те пет пута понавља ријеч ИСТИНА коју ће нам наводно он презентирати. Нуди нам да га исправимо у свакој могућој фактографској погрешци коју су презентирали, те исприку и могућност да се исправи погрешка. Но овдје се не ради о случајној погрешци, овдје се ради о промишљеној кривотворини. Направљена је за публику коју чињенице не занимају и коју овај филм треба само додатно охрабрити и подупријети у митовима у које вјерују. Ова кривотворина је толико лоше направљена да је шокантно колико фалсификаторе није брига ни за критику ни за осуду за такав чин. Па и зашто би? Бујице, Камењари, Дневно, Директно, Гласови Концила и слични никад неће објавити ово разоткривање, јер ни њих, ни њихову публику, а ни Седлара не занима ИСТИНА.
ИЗВОР: ЛУПИГА.КОМ
Одговарајући на многа питања која су ми упућена послије приказивања документарнога филма „Јасеновац-истина“, хтела бих да изјавити сљедеће:
„Видела сам документарни филм Јасеновац- истина и била врло изненађена политизацијом болних чињеница које се тичу логора за истребљење у Јасеновцу. По мом мишљењу, велики део је посвећен историји доласка пронацистичког усташког режима на власт у Хрватској, како је то приказао аутор филма, а много мање је посвећено стварним злочинима који су почињени у логору за истребљење у Јасеновцу. Такође сам приметила настојање да се умање страшне размере почињених злочина или барем настојање да се објасне историјским догађајима који су до њих довели, изјавила је амбсадорка Израела у Загребу после приказивања Седларов филма о Јасеновцу.
Документарац је посвећен логору Јасеновац и његовој историји али се увелико бави неким људима који данас мисле и пишу различито од аутора филма. Била сам заиста шокирана кад сам у филму видела њихова лица и то поставља питања о правој сврси филма.
Такођер сам чула да господин Седлар говори о приказивању филма у Израелу. Израел је демократска земља које нема цензуру и такво приказивање је допуштено ако не позива на насиље, антисемитизам или говор мржње. Што се тиче истине, овај документарни филм представља истину како је види аутор филма, ништа више од тога.
Истраживачи из Јад Вашема, Управе за сећање на мученике и јунаке холокауста која је у свету признати ауторитет за истраживање и поучавање холокауста, никада нису видели филм и нису имали прилику да коментаришу његов садржај.
Онима који тврде да израелска амбасадорка није била свесна садржаја филма морам да кажем да сам – баш због осетљивости теме и за мене лично, будући да сам Израелка и потомак породице коју је погодио холокауст – хтела да погледам филм који, по мом мишљењу, врло селективно приказује историју, покушава да ревидира многе историјске чињенице и вређа осећања људи који су изгубили своје најмилије у Јасеновцу.(јутарњи.хр)
0 коментара на ову вест