У Вучићевој влади седе два милионера – Младен Шарчевић као министар просвете и Горан Кнежевић као министар привреде. Шарчевић је власник елитне београдске гимназије “Руђер Бошковић” коју је похађао Вучићев син, а у којој годишња школарина може да кошта и до 12.500 евра. Министар Горан Кнежевић раније је био члан Управног одбора НИС. Плата му је била 1.079.920 динара. Кнежевић је од јула 2014. до августа 2016. године од НИС на име накнаде за седење у Управном одбору добио више од 28 милиона динара!

Иначе, Кнежевић је члан масонске ложе “Војводина”, чије је седиште у Зрењанину. Фотографија Кнежевићеве масонске иницијације из 2003. године објављена је 2008. године, док је био градоначелник Зрењанина.

У Вучићевој “народној влади” седе две припаднице озлоглашене “светске владе из сенке” познатије као Трилатерална комисија – Зорана Михајловић и Ана Брнабић. Михајловићева и Брнабићева су чланице испоставе Трилатералне комисије у Србији “East West Bridge”.

Брнабићева је у Владу Србије пребачена из НАЛЕД-а, неформалне лобистичке организације која у Влади Србије лобира у име интересних група и страних инвеститора. Министар пољопривреде Бранислав Недимовић такође је члан те неформалне лобистичке машинерије.

Српску државну касу контролише Душан Вујовић, изасланик Светске банке у Србији. Вујовић је, пре доласка у Владу Србије, био дугодишњи сарадник Светске банке и УСАИД-а.

Вујовић није човек који долази из народа, па ни не може да зна како народ у Србији живи. Зато му није тешко пало да осиромашеном народу смањи плате и пензије.

Вујовић је у Владу Србије постављен као човек од поверења Светске банке и ММФ-а.

Како ствари стоје, сви горе наведени министри не седе у влади како би испуњавали жеље народа, већ жеље интересних група из којих потичу.

Иначе, како тврде историчари масонерије, у Србији су после 5. октобра до данас у Влади Србије и државној администрацији била 33 масона.

Др Чеда Вукић, члан Привредне коморе Србије и масон, сматра да утицај српских слободних зидара у политици и државним органима треба да буде још већи, јер су „масонске организације у другим државама света веома јаке и има их у свим аспектима власти“.

– У Србији постоје људи на високим функцијама који су масони. Три министра су чланови масонске организације Србије, али очигледно то још није довољно. Код нас не постоји интерес власти за сарадњу са јаким масонским организацијама које утичу на функционисање оперативних система у земљи – признаје др Вукић. – Постоји могућност да наша масонска организација преко одређених кругова утиче на сва збивања и догађања, али наша власт није много заинтересована да користи услуге своје масонерије. Масонска организација ће бити још јача када буде имала више својих моћних људи у власти, полицији, војсци…

Медији су већ објављивали да су бивши министри Горан Свилановић, Вук Драшковић и Душан Михајловић били чланови масонских ложа, али су из њих изашли. Вук Драшковић, председник СПО, 1999. године је у Грчкој примљен у Савез слободних зидара. Професор Драгор Хибер је ушао у Велику националну ложу Србије, а у Великој регуларној ложи Југославије био је Војислав Миловановић, својевремено министар вера у Влади Србије.

Анка Бакић прва жена масон

Прва жена масон у Србији је Анка Бакић, стоматолог из Београда, која је доскора била и старешина прве српске женске ложе „Вера Фидес“. Старешина и велика мајсторица ове ложе данас је Марина Мучелица из Београда. Постоји и женска ложа „Венчић“, која је основана 2007. године. У ложи „Митрополит Стратимировић“ у Београду 15. јануара 2010. формирана је мушко-женска ложа, чији је патрон Велика регуларна ложа Србије. Друга мешовита српска масонска ложа постоји од 2009. у оквиру Француске федерације за права човека.

– Војислав Шешељ је, својевремено, као слободне зидаре прозивао Слободана Вуксановића, Душана Забуновића, Драгољуба Мићуновића, Владислава Јовановића, Владимира Цветковића, Драгана Николића, Драгана Бјелогрлића, Бранислава Лечића и Микија Манојловића – сведочи Милан Видојевић, писац и публициста. – Зоран Ђинђић је био у одређеним илуминатским организацијама средњег нивоа, али није схватио њихов карактер ни сопствену позицију у њима. Није схватио њихов механизам рада и правила која се не могу релативизовати и напустио их је.

Међу слободним зидарима, поред политичких радника, има неколико свештеника, бивших и садашњих полицајаца, нарочито људи из БИА. Тахир Хасановић је масон и темплар. У Регуларној великој ложи Србије заузима званично место великог секретара за спољне послове. Један је од ретких који је имао масонске „радове“ у најважнијим светским ложама и који је упознао војводу од Кента, најутицајнијег масона на свету. Хасановић је рођен 9. априла 1960. године у Београду. Дипломирао је физику на Природно-математичком факултету и каријеру започео као омладински политички функционер.

Преживео је смрт комунизма и са Душком Михајловићем, као високи функционер Либерала Србије, укрцао се у воз демократске опозиције. Крајем 20. века ушао је у бизнис и врло брзо постао цењени члан иницијалног одбора фондације принца Чарлса у Београду, председник Управног одбора „Унион инжењеринга“, члан Управног одбора Центробанке, члан Скупштине фудбалског клуба Црвена звезда, председник Управног одбора „СЦП интернационал“ д.о.о. и власник спољнотрговинског предузећа. Директор је издавачке куће НЕА, која је издала Михајловићеве мемоаре „Повленске магле и видици“.

У ноћи хапшења Слободана Милошевића на Дедињу 2001, Хасановић је, поред Чедомира Јовановића, био главни преговарач око Милошевићеве предаје, додуше у име тадашњег министра Душана Михајловића. Хасановић је пријатељ с Ђорђем Вучинићем, бившим начелником српске полиције, такође масоном, који је власник агенције за обезбеђивање.

Члановима забрањено да говоре о политици

– Просечни српски масони углавном су људи добре воље, успешни у својој професији, велики интелектуалци, уметници и хуманисти. Има нас разних професија, од професора, директора, преко бизнисмена и научника, па до уметника. Међу масонима у Србији највише је лекара, професора, стоматолога, уметника, новинара и политичара, али нема земљорадника. Како већина мојих пријатеља зна да сам слободни зидар, њима не смета што сам масон. Ми смо као масонска организација понекад доста моћни – објашњава сликар Драган Мартиновић, из Сремске Митровице.

Од савременика у књигама Зорана Ненезића, као масони новог доба помињу се политичари Милан Божић, некадашњи потпредседник Скупштине града Београда, Зоран Живковић, бивши српски премијер, Војислав Андрић, некада потпредседник Народне скупштине Србије, као и писци Раша Ливада, Драган Великић и Радослав Петковић.

Масони су и доктор-патолог Јован Васиљевић и адвокат Слободан Перовић, али и Миодраг Живковић, члан Либералне странке, академик Мирослав Гашић, професор Срђан Станковић, новинари Бошко Јакшић и Миша Бркић. Књижевник Милорад Павић такође је био масон. У слободне зидаре убрајају се Мирослав Тасић, затим спортски функционер Небојша Лековић, па Дејан Поповић, ректор БУ и амбасадор, професор Андра Ђорђевић и Горан Такач.

Горан Кнежевић, Горан Свилановић, Мики Манојловић, Милан Панић, Ненад Прокић

Глумац Предраг Мики Манојловић, масон од 1998. године, прво је био члан Велике националне ложе Србије и носилац трећег степена масонског реда. Потом је, 2003, постао члан Регуларне велике ложе Србије, у коју је прешао заједно с Гораном Свилановићем и Здравком Хибером. Код регулараца је био заменик великог мајстора и командер Врховног савета.

Незадовољан што није постао велики мајстор, Мики Манојловић је изазвао пуч. Био је суспендован у децембру са још 150 чланова, па је у просторијама клуба „Доситеј Обрадовић“ на београдском пристаништу формирао своју приватну ложу. Данас се као слободни зидари „прозивају“ Милољуб Албијанић, члан ДСС-а, Богољуб Шијаковић и неколицина функционера међународне заједнице.

На питање да ли масони владају Србијом, слободни зидари најчешће одговарају да је члановима ложе забрањено да говоре о политици. У пракси, међутим, велики мајстори и старешине сарађују и у сталној су вези са угледним личностима домаће политичке сцене и међународне заједнице.

ИЗВОР: ТЕЛЕПРОМПТЕР, 14. СЕПТЕМБАР 2016. - www.балканузиво.нет