Ово је прича о нашем ропству, како смо постали робови и како ћемо се коначно ослободити.

Као и све животиње, људска бића желе да доминирају ресурсима који их окружују и да их експлоатишу. У почетку смо углавном ловили и пецали, али онда се у нашим умовима десило нешто магично и ужасно.

Почели смо, као и животиње, да се плашимо смрти и губитака. То је био почетак велике трагедије и још већих могућности...

Видите, када смо се почели плашити смрти, повреда и заробљеништва, постали смо склони контролисању, што је постало вредније од било којег ресурса.

Највећи ресурс за неко људско биће није контрола природних ресурса, алата, животиња или земље, већ контрола над другим људским бићима.

Можете уплашити животињу болом, али не можете их уплашити ускраћивањем слободе, нити мучењем јер оне немају осећај за сутра.

Не можете претити крави мучењем ни овци да ћете је убити. Не можете млатити мачем поред дрвета и викати на њега да би створили више воћа ни захтевати од земље више пшенице. Не можете добити више јаја тако што ћете запретити кокошки, али можете добити још јаја тако што ћете запретити човеку који поседује кокошке.

Узгајање људи је постало најпрофитабилније и најдеструктивније занимање кроз историју и сада је достигло свој врхунац.

Људско друштво се не може рационално разумети док се не види као оно што јесте: низ фарми где људи узгајају људску стоку.

Неки људи се лако дају збунити тиме што власти пружају здравствено осигурање, воду, образовање и путеве, али они заправо само одржавају своју стоку.

Неки се дају збунити тиме што су нам допуштене извесне слободе, али фармери само осигуравају простор за стоку која ће тако дати више меса или млека.

Фарму пореза у вашој држави не занима стока и њихова слобода, већ повећање добити.

Почињете ли да схватате природу кавеза у којем сте рођени?

Постоје четири главне фазе узгајања људи:

ПРВА ФАЗА: Директно и брутално ропство у древном Египту

Прва фаза, ропство у древном Египту представља директну и бруталну принуду. Људска тела су контролисана, али креативна продуктивност људског ума је остала ван домета бича и окова. Робови су били невероватно непродуктивни и захтевали су много ресурса за одржавање.

ДРУГА ФАЗА: Римским робовима је дозвољено да покажу дозу генијалности

Друга фаза је био римски модел, где је робовима допуштен известан капацитет слободе, генијалност и кретивности, који су подигли продуктивност робова. Тиме се повећало богатство Рима, а самим тим и приходи од пореза за римску власт. Са тим додатним богатством, Рим је постао царство, уништавајући економске слободе које су храниле његову моћ, што је довело до његовог пропадања. Подсећа ли вас то на нешто?

ТРЕЋА ФАЗА: Феудализам

Након пада Рима, модел феудализма је такође увео концепт власништва над стоком и опорезивања. Уместо да буду под директним власништвом, сељаци и кметови су обрађивали своју земљу док год су могли исплатити своје локалне властелине. Овај модел је пропао због континуиране поделе продуктивних фарми и уништен је током покрета Ограђивања, при чему је земља уједињена и на стотине или хиљаде кметова је избачено са земље њихових предака, зато што су нове технике омогућиле веће и продуктивније фарме с мање људи. Повећана продуктивност у средњем веку створила је вишак хране који је био потребан за проширење градова, чиме је настао модерни демократски модел власништва над људима.

Пошто су расељени сељаци и кметови похрлили у градове, велике залихе јефтиног људског капитала постале су доступне индустријалцима у развоју, а владајућа класа људских фармера је схватила да могу више да зараде ако допусте својој стоци да одаберу своје занимање.

ЧЕТВРТА ФАЗА: Демократски модел

Под демократским моделом, директно власништво робова заменио је модел Мафије. Мафија је ретко поседовала бизнис директно, већ је уместо тога слала своје насилнике једном месечно како би крала од „власника". Сада вам је дозвољено да одаберете занимање, због чега је ваша продуктивност већа, па самим тим и порез који плаћате својим господарима. Ваше малобројне слободе се сада одржавају јер доносе профит вашим власницима.

Велики изазов за демократски модел је што повећање богатства и слободе прети порезницима. Владајуће класе првобитно профитирају од релативно слободног тржишта капитала и рада, али како људска стока постаје навикнута на своју слободу и растуће богатство, она почиње да се пита шта ће јој уопште владар?

Нико никад није рекао да ће узгајање људи бити лако.

УПРАВЉАЊЕ ЉУДСКОМ СТОКОМ

Одржавање људске стоке на сигурном је процес у три фазе.

Фаза 1: Индоктринација - индоктринисање младих кроз „образовање". Како је богатство демократских држава расло, морале су бити уведене школе како би се контролисале мисли и душе стоке.

Фаза 2: Подела - у другој фази, грађани се окрећу једни против других кроз креирање зависне стоке. Тешко је владати над људским бићима директном силом, а чак и тамо где се то примењује, продуктивност остаје врло мала, као нпр. у Северној Кореји. Људска бића се не размножавају ефективно у заробљеништву. Ако људска бића верују да су слободна, онда ће производити много више за своје фармере. Најбољи начин да се одржи ова илузија слободе је да се стока стави на платни списак фармера.

Оне краве које постану зависне од постојеће хијерархије ће затим напасти било које друге краве које укажу на насиље, хипокризију и неморалност људске власти.

Слобода је ропство и ропство је слобода.

Ако можете натерате краве да се нападну међусобно сваки пут кад нека од њих спомене реалност своје ситуације, онда не морате трошити ни близу онолико колико бисте трошили да их директно контролишете.

Оне краве које постану зависне од украдене дарежљивости фармера ће се насилно противити било каквом преиспитивању чедности људске власти.

Људска стока остаје затворена уз пребацивање моралне одговорности за деструктивност насилног система ропства на оне који захтевају праву слободу.

Фаза 3: Страх - трећа фаза треба да измисли сталну спољну претњу, тако да уплашена људска стока постане зависна од "заштите” људских фармера.

Овај систем људског узгајања се сада ближи крају.

Када год је стока постала експоненцијално продуктивна, порастао је број фармера и њихових зависника.

Раст државе је увек пропорционалан претходним економским слободама.

Економска слобода ствара богатство, а богатство привлачи више лопова и политичких паразита чија похлепа затим уништава економску слободу.

Другим речима, слобода је метастаза рака државе.

Власт која почиње од најмање ће увек на крају завршити као највећа.

Управо зато не постоји одржива алтернатива правог слободног и мирнодопског друштва, друштва без политичких владара, без власништва над људима, без насиља и пореза…

Бити заиста слободан је истовремено јако лако и јако тешко.

Ми избегавамо ужас нашег ропства зато што је сувише болно да га отворено просматрамо. Видети фарму значи напустити је. Ипак, могу нас само држати у кавезима које одбијамо да видимо. Пробудите се...

 ИЗВОР: НОВИ-СВЈЕТСКИ-ПОРЕДАК.КОМ