Нови закон о извршењу и обезбеђењу који је донет крајем 2015 године, вратио је на снагу старо правило да дужници у извршном поступку могу завршити у затвору под одређеним условима.

Дакле, не ради се о прекршајном поступку, нити кривичном, где се новчана казна може претворити у затворску, већ о грађанском поступку.

Као и претходном педиоду, за извршење тзв. „личних“ захтева предвиђено је новчано кажњавање као средство извршења, али уз једну разлику: ако није могуће извршење новчане казне она се замењује казном затвора тако што се сваких 1.000 динара казне замењује једним даном затвора (чл. 132 ст. 4 у вези чл. 363, 364 Закона).

Ово је потпуно супротно члану 1 тзв. 4. Протокола Европске конвенције о људским правима и члану 11. Међународног пакта о грађанским и политичким правима. Одељак се зове, замислите: ЗАБРАНА ДУЖНИЧКОГ ЗАТВОРА!!!!

У овим међународним актима постоји истоветна норма која гласи:

„Нико се не може лишити слободе само зато што није у стању да испуни уговорну обавезу“

Српски правници углавном ћуте, народ и не зна шта му је „приправљено“, а у наредном периоду можемо очекивати потресне слике дужника, које полиција спроводи у затвор, јер напросто, НИСУ ИМАЛИ да плате.

И тако, ЗАБРАНА ДУЖНИЧКОГ ЗАТВОРА, код нас постаје ДУЖНИЧКО РОПСТВО. Право, легализовано ропство!

ИЗВОР: KАНЦЕЛАРИЈА.ИНФО, 16. СЕПТЕМБАР 2016.