Прве милионе зарадио за време Милошевића

Плаћао порез кад је хтео

Продаје компаније и прелази на аграр

Куповали фирме да би се докопали локација

Када је 2012. ухапшен Мирослав Мишковић, овај догађај у јавности је оцењен као најважнији корак у борби против корупције. Тадашњи потпредседник Владе Александар Вучић написао је тада на Фејсбуку: "Србију није, нити ће моћи, нико да победи, па неће ни Мирослав Мишковић". Три и по године касније Мишковић је првостепено осуђен на пет година затвора због помагања при утаји пореза, али ово суђење није дало одговоре на бројна питања о томе како је стекао богатство.

Прве милионе зарадио за време Милошевића

Мирослав Мишковић је међу оним бизнисменима који су прве милионе стекли у време Слободана Милошевића, а који су после демократских промена постали власници фабрика, хиљада квадрата и хектара земљишта у Србији. Начин на који је стекао богаство никада није испитан, као што никада није испитано ни како су до имовине у том периоду стигли и други бројни бизнисмени.

Према истраживању Инсајдера, које је објављено у серијалу Службена (зло)употреба 2009, Мирослав Мишковић је после 5. октобра постао највећи инвеститор и власник некретнина, земљишта и предузећа у Србији.

Иако живи и ради у Србији, као многи други, и Мишковић је практично и тада, а и данас, имао статус страног инвеститора јер је Делта холдинг у власништву оф-шор компаније на Кипру.

Пословање преко оф-шор компанија није забрањено законом, али потенцијално јесте штетно за буџет. Такво пословање се углавном због ниских пореских стопа практикује свуда у свету. Али у озбиљним државама свака велика компанија која послује преко оф-шора по правилу има матичну фирму регистровану у земљи у којој је власник те фирме резидент, односно држављанин.

На тај начин много је теже да сакрије добит коју остварује негде напољу, на шта иначе мора да плаћа порез на доходак или лична примања у својој земљи.

Због важећих законских решења у Србији буџет због оваквог пословања може бити оштећен.

Плаћао порез кад је хтео

Наиме, када је Мишковић 2005. продао Делта банку, у Србији није плаћен порез на капиталну добит јер је банка била у власништву Хемслејда, оф-шор компаније са Кипра.

Међутим, након продаје трговинског ланца Макси Белгијској компанији Делез и након што се у јавности отворило питање где ће бити плаћен порез, марта 2012. компанија је саопштила да је уплатила у буџет Републике Србије порез на капиталну добит од 2,63 милијарди динара.

Овоме је претходила изјава тадашњег председника Србије Бориса Тадића који је позвао Мишковића да због “економског патриотизма” плати порез у Србији, а економиста Љубодраг Савић тада је рекао да верује да је ипак постигнут "џентлеменски споразум" између власника Делте Мирослава Мишковића и државе о плаћању пореза.

Исто питање отворило се недавно, када је Мирослав Мишковић продао тржни центар Делта сити.

Власник Делта ситија је тада била компанија Делта Реал Естате из Београда, у саставу Делта холдинга. Према подацима из Агенције за привредне регистре, власник компаније Делта Реал Естате с 15 одсто је компанија Хемслејд са Кипра, док је 85 одсто у власништву Делта инвестмента, који је опет 100 одсто у власништву Астатине Холдингс Лимитед са Кипра.

У јавности је поново покренуто питање где ће бити плаћен порез, а компанија Делта холдинг саопштила је да ће сви порези по основу продаје шопинг молова Делта сити бити плаћени у Србији. Све ово указује на то да плаћање пореза у буџет Србије зависи од слободне воље бизнисмена.

Продаје компаније и прелази на аграр

Компанија Мирослава Мишковића некада је запошљавала више од 25.000 људи. Према подацима са званчног сајта компаније, Делта холдинг данас запошљава 4.430 људи. Компанија наводи и да је у 2015. у буџет Републике Србије уплатила 89,5 милиона евра. У међувремену, Мишковић је продао многе делове компаније и најавио улагања у аграр.

Држава је годинама уназад доносила такве законе који су ишли на руку бизнисменима, а државни буџет практичнио био на губитку. Тако се приватизација претворила у купопродају некретнина, а не у опоравак привреде и пропалих фабрика.

Бизнисмени су тако добили могућност да до ексклузивних локација у Београду дођу тако што купе пропалу фабрику, док у ту цену није било урачунато грађевинско земљиште, које заправо највише вреди.

Компанија Делта је 2008. купила имовину Генекса у Београду на јавном надметању за око 149 милиона евра и постала власник хотела Континентал, некадашњег Интерконтинентала, апартмана и пословног простора познатог као Генекс апартмани, тениске хале и енергане, укупне површине 72.225 квадрата.

Куповали фирме да би се докопали локација

На оптужбе бивших радника некада државне фирме Генекс да је Делта у време Слободана Милошевића настајала паралелно с уништавањем Генекса, представници Делте одговарају да је то чиста глупост.

За серијал Службена (зло)употреба, Делта је у писаном одговору тада навела: “Настанак и развој Делте ни на један начин нису повезани с уништавањем и пропадањем других фирми, па ни Генекса. Делта није пословала с Генексом, није преузимала његове послове, кадрове, ни имовину.”

У писаном одговору се такође наглашава: “Делта пословање преко оффсхоре компаније користи као законит начин рада јер је реч о природном праву и потреби капитала да тражи најповољније услове за пословање”.

До великог броја ексклузивних локација у централним улицама Београда Делта је дошла купујући трговинска предузећа. Купила је и зграду Инвест банке у стечају, од шест хиљада квадрата

Мирослав Мишковић купио је и предузеће Аутокоманда и обавезао се уговором о продаји да се бави поправком мотора и возила две године. Међутим, таман када је истекло две године, колико је по уговору био у обавези да задржи делатност, мења се Генерални план, после ког ће уместо индустријске то постати градско-грађевинска зона. Најављено је да ће ту бити изграђен тржни центар од 220.000 квадрата.

ИЗВОР: ИНСАЈДЕР.НЕТ,  20.06.2016.