Јун 01, 2016 | Аутор Mika Perić |
Амерички научник руског поријекла Анатолиј Кљосов, гостујући професор на Харварду, објавио је низ књига у којима тврди да је Балкан био прадомовина свих Славена, па и Руса.
Наиме, он је анализом гена Р1А1 који је најчешћи у динаридском подручју Балкана и колоквијално се назива "илирски", закључио да су од Срба потекли сви данашњи Словени, али и већина народа Еуропе. Ти "гени камени" стари су 12.000 година, док су други стари од четири до седам хиљада година и сви индоевропски народи у Еуропи имају преко 40 посто тог гена, како тврди 67-годишњи Кљосов.
Према његовој студији, преко 60 посто тог гена имају јужни Словени у Србији, БиХ, Хрватској и Црној Гори, али се иста концентрација налази и на северу Европе - у Данској, на северу Немачке, на југу Скандинавије и у Великој Британији.
Биохемичар Анатолиј Кљосов у свом научном раду тврди да су се потомци Ноиног сина населили најпре у доњем току Дунава - на простору данашње Србије - да би затим ишли према северу. Како напомиње Телеграф.рс, у руским школама се заиста учило како су они дошли "са оне стране Карпата".
Кљосов је на основу мутација генетске хапло групе карактеристичне за Словене закључио да су сви Словени дошли с Балкана, али да су је и индијска каста аријеваца настала доласком Словена с подручја Србије у Индију, прије око 3.850 година.
Закључак студије овог америчког научника руског порекла о Србима као "најстаријем народу" здушно су подупрли медији у Србији, иако географски приказ распрострањености “динаридског гена” у Европи показује да се најгушћа концентрација овог гена налази на подручју Хрватске и Босне и Херцеговине.
Професор Кљосов тврди да су индоевропске језике (у које припадају сви језици Европе осим мађарског и финског) Прасловени донијели у Индију, Иран и Авганистан. Ти Прасловени динарских гена, који су на Балкану живели још пре 12.000 година, према студијама Кљосова, након двестотињак генерација долазе на равницу источне Европе и тамо се пре 4.500 година појављује генетички предак данашњих Руса и Украјинаца. Петсто година касније долазе до јужног Урала, а након 400 година појављују се у Индији, у којој данас живи око 100 милиона људи с тим геном.
Кљосовљева теорија, утемељена на његовим анализама ДНК, поставља "на главу" досадашња веровања о смеру миграција народа индоевропског културног круга, те изазива подељене реакције на свим странама. Кљосов се 1990. године преселио у САД, где је већ радио као гостујући професор, а у бившем Совјетском Савезу био је познат као вођа научног тима који је организовао прву интернетску мрежу на том подручју раних 80-их година.
ИЗВОР: независне.ком
0 коментара на ову вест