Препоручујемо

0 коментара

Дивљи коњи на Сувој планини вековима пркосе зими

Јан 13, 2017 | |

На непрегледним врховима Суве планине са ког се пружа поглед на околне градове удаљене и до педесет километара, живе два крда дивљих коња која заједнички пркосе јаким ветровима и суровој зими, боре се против вукова и налазе склониште и храну.

Горостасна крда која ретко кога могу оставити равнодушним, препуштена су сама себи, у сталној борби са вуковима, временским условима и људима, тешко да би данас уопште опстали да локани мештани не гаје изузетно поштовање према њима.

Верује се да су настали од домаћих коња када су фармери због сиромаштва били принуђени да их пусте у пољане да се сами сналазе за храну.

Директор Туристичке организације Гаџин Хан Зоран Димитријевић, за Јужне вести каже да ови коњи, иако потпуно дивљи, и данас имају своје власнике који их повремено лети обилазе и доносе им со. Међутим, када удари мраз, они су препуштени сами себи.

"Вековима уназад, коњи се овде изводе на слободну испашу. Ови коњи имају своје власнике, међутим они се у овим тешко приступачним пределима сналазе сами. Сами проналазе склониште од кише и снега, кобиле се ждребе саме, а зими се два крда удружују како би се одбранили од вукова" , прича Димитријевић.

Локални мештани кажу да на Сувој планини тренутно има око стотинак коња који су подељени у два крда и они се најчешће могу видети на врху званом „Ракош“ где се налази једини извор воде на сувопланинском венцу. Такође кажу да коњи никада нису гладни, чак ни зими, јер јаки ветрови праве наносе, па има пашњака који нису под снегом.

"Коње чувамо из љубави према животињама. Раније су људи долазили да купе коње за вучу, али сада не. Не продајемо их. Волим да их гледам како се сложно боре за свој опстанак, како се сви скупе око ждребета када наиђе опасност, како се пастуви боре за превласт у крду" , каже мештанин Зоран Јовановић.

Иако нису често у контакту са људима, коњи са Суве планине ипак не беже од њих. Међутим, опрезни су и не дозвољавају људима да им се превише приближе.

"Тешко је ухватити их, нарочито оне који су се ождребили на планини. Они су заиста дивљи и воле да слободно господаре овим пространством" , каже мештанин Зоран Јовановић.

Упоредо са дивљим коњима, на овим импозантним врховима живе и полудивље краве, које такође опстају саме. Јединствен је призор видети огромна крда крава и коња како заједно одмарају на испаши, и како у групицама од по два-три члана одлазе да пију воду на извору.

Људи напустили Суву планину

Све је мање људи на Сувој планини. Некада је на сувопланинским обронцима живот врвео од сељака који су, осим што су се бавили сточарством, вадили камен за грађевинске радове, јер је Сува планина масив са изузетним облицима крашког рељефа и права ризница седимената различите старости. Ова планина се простире правцем северозапад-југоисток и дели Заплањску и Сићевачку долину у југоисточном делу Србије. Удаљена свега двадесетак километара од Ниша, представља изванредан природни резерват кога радо посећују планинари и многобројни љубитељи природе.

Једна је од најнеистраженијих планина код нас и права оаза нетакнуте природе. Постоје места где ни до данас људска нога није крочила - кажу у Туристичкој организацији.

У њеном подножју некада је пролазио Цариградски друм (римски војнички пут иа Via Militaris), једна од најважнијих средњовековних саобраћајница на Балканском полуострву која је спајала Београд и Беч са Истанбулом. Ханови као места где путници одседају бројни су у овом крају, па тако постоје општине попут Гаџиног Хана, Личког Хана, Владичиног као сведоци да су овде неретко пролазили Турци.

0 коментара на ову вест