ПРЕДЛОГ РЕФОРМИ РАДА ТУЖИЛАШТВА И СУДОВА

У циљу реформисања рада тужилаштва и судства, намере покрета су следеће:

- Судови и тужилаштва морају бити самостални и независни, а то ће се постићи тако што ће имати самосталан буџет, а кадрове ће бирати њихова кадровска служба на основу јасних критеријума утврђених законом, без уплива тајних служби и извршне власти. Такође приликом избора треба избацити појам достојности као један од услова, а као одлучујући фактор треба да буде знање, неосуђиваност односно потврда да није под истрагом.

- Потребно је извршити специјализацију тужилаца и судија за сваку врсту криминала, а не стварати специјална и централизована тужилаштва и судове. Као што не постоји универзални новинар, адвокат, лекар, инжењер итд, тако не постоји ни универзални тужилац и судија;

- Контролу над применом специјалних истражних мера дати Врховном касационом суду, а не тајним службама. Опрема да се налази у Врховном суду или судовима где то он одреди те  да се мере примењују у складу са ЗКП-ом.

- Тужиоце и судије бирати на неодређено време, уз пооштравање дисциплинске одговорности за нерад, пропусте и намерне грешке;

- Приликом измена закона хармонизовати и промене организације рада истовремено у свим овим органима;

- Пооштрити казнену политику према носиоцима правосудних функција, такође увести материјалну одговорност(личном имовином) за причињену штету у предметима где су учествовали у „монтираним“ процесима насталим у кабинетима председника државе, премијера, министара и других функционера на власти.

- Укинути имунитет за коруптивна кривична дела;

 

САДАШЊЕ СТАЊЕ У ПРАВОСУЂУ

Цео систем правосуђа и судова конципиран је да буде у функцији партија, а не у функцији народа. Отуда и В.Д. стања тужилаца и судија, временско ограничење функција, предлагање и именовање, непостојање самосталног буџета ових институција и др.

Због чега је стало свим политичким чиниоцима да имају послушнике и да заступају интересе партија? Па из простог разлога да доносе наручене законе који би служили за остварење партијских циљева и интереса, да би се разрачунавали са неистимишљеницима у својим и туђим редовима и како не би били у супротности са Кривичним законима. Управо смо сведоци дрског пљачкања Србије(свих нас) преко енормно безобразних зарада партијских људи у јавним предузећима. Безобразлук је до те мере захватио и њихове идејне творце који са малих екрана поручују грађанима да су то најуспешнији бизнисмени века, миленијума и ко зна шта све, да се нормалном грађанину окреће желудац на све то, као да смо сви ми будале. Па наравно да нису у криминалу када су „они“ кројили Кривичне законе да не би били у криминалу.

Сведоци смо управо данас поразне чињенице, да земља која је у самом врху по коруптивном понашању у свету, прилогођава Кривични Законик према потребама појединаца тако што су за поједина коруптив на кривична дела смањили горњи максимум запрећене казне са 15 на 12 година како би због застарелости појединци били амнестирани од кривичне одговорности.(Случај са Ускоковићем).

Ко сме од тужилаца или полицајаца да узме у рад неког из актуелне власти ако се тај бави криминалом???“Одмах би му се нешто нашло“ и освануо би на ступцима жуте штампе и режимских „независних“ новинара или колега „послушника“. У полицији сад ретко који кадар је легално и редовно завршио Правни или економски факултет. Углавном су то цивилна одбрана, дефектолози, дифовци, академци, или виша школа СУП-а.

Потребно је извршити специјализацију тужилаштва и судова, а не стварати специјализоване органе. Они не смеју да буду централизовани на нивоу републике као што је то сада случај већ распоређени по територији Србије, јер то све кошта. Питање рационалности и економичности.

Суштина организованог криминала јесте спрега између актуелне власти и криминала, па би према томе и борба против тог криминала била усмерена на актуелна лица из власти која су у спрези са орг. криминалом, а не као што је код нас случај да се органи репресије увек боре против бивших и тако се ствара привид борбе против криминала. Сада се чине неки покушаји да се то уради, али стиче се више утисак да је у питању чишћење властитих редова од непослушних него искрена борба против криминала.

Организовани криминал не познаје границе. На просторима бивше Југославије само је криминал у порасту и остао је јединствен. Само су државе направиле бране и правне оквире и немају адекватан одговор на криминалне групе из региона а камоли из света. Како ће се водити истраге у више држава паралелно, а да докази буду валидни у свим државама у којима делују криминалне групе када су правни системи различити. То криминалци веома користе.

Када је у питању корупција свуда у свету она је перфидна и до доказа се у великом броју случајева долази применом специјалних истражних метода. Једна од њих је зашићени сведок. Код нас је то доста ризичан посао јер сами полицајци не могу себе да заштите од политике, а камо ли неког из криминогене средине јер сваки министар може да смени руководиоца или оперативца без икаквог разлога или да га пензионише доношењем решења о премештају због потреба службе.НЕ ПОСТОЈИ Закон који би запослене у државној управи, под условом да раде по закону, заштитио од самовоље политичара или у случају промене власти. Код нас се приликом формирања власти мења у министарствима цео апарат довођењем својих експерата као да имамо кадрова за извоз што не постоји нигде у свету.Тиме се губи континуитет. Нема континуитета. Сваки пут се иде из почетка и тако се тапка у месту. У ставри се ради о политизацији, а не о стручности служби.

Питање службене тајне. Све и свашта се проглашава службеном тајном, а да при томе не постоји Закон који регулише ово питање. А све у циљу прикривања незаконитих радњи. Питање имунитета да не важи ни за кога ако је извршио кривично дело које се гони по службеној дужности. То јасно стоји у националној стратегији за борбу против корупције.