Гледам вести и питам се да ли ће се рат који је буктао деведесетих поновити. Односи између Хрватске и Србије су узаврели. Ипак, схватам да до рата неће доћи из једног разлога – никоме није у интересу, ни Хрватској, ни Србији, ни Америци, ни Европској Унији. Ратови се воде само када одређена сила има финансијске користи од тога, а не због пар увреда, или пар милиона убијених цивила.

Рођен сам деведесетих, па нисам превише компетентан да говорим о рату, али могу из угла једног космополите да закључим како су ми и један и други народ јадни.

Крећемо са објашњењем:

Бивши хрватски премијер Зоран Милановић скупља јефтине политичке поене пред изборе добро опробаном тактиком ''Србе на врбе''. Он зна да та тактика добро пролази код хрватског народа. Међутим, код ког хрватског народа? Код необразованог и ограниченог, јасно подложном манипулацији. У Србији, пандан том народу су сви они који верују обећањима Владе и оних на власти.

Бавећи се политиком, вероватно није изучавао дипломатију и међународне односе, јер би свако са ИQ-ом већим од 10 закључио да такав речник није дозовољен у међународној заједници.

Шта је Милановић тиме добио? – Направио је будалу од себе. И ништа више.

Да ли ће одговарати за то? – Наравно да неће, многи догађаји у претходних неколико месеци су то потврдили.

Шта замерам Србима? – То што су другима судије, а себи адвокати.

Где год да се окренем, чујем приче како Хрвати мрзе Србе, јадни Срби, није безбедно отићи у Хрватску, они су застрашћени.

Да ли је ситуација са Србима другачија?

– Није!

Колико знате Срба који не воле Хрвате? Да ли је безбедно за Хрвата да дође у Србију? Да ли су Срби застрашћени када су Хрвати у питању?

Најбољи пример се види кроз спорт. Недавно је на Олимпијским играма Српска ватерполо репрезентација играла против Хрватске. Мислим да сам тог дана чуо барем седам – осам пута реченицу ''Морамо да победимо Усташе!'', ''Ух, што ми драго што смо победили Хрвате, нек цркну!''

Да ли то значи да Срби имају право да осуђују друге народе, али други народи морају волети небески народ?

Шта за то време раде српски политичари?

– Ништа. Ћуте.

Објективно гледано, мислим да су у праву. Сматрам да не треба реаговати на увреде бившег хрватског премијера.

Када вас неко вређа и понижава, можете му достојанствено окренути леђа, или вређати и ви њега. У другом случају показујете да нисте ништа бољи од њега. Неко то схвати и престане да обраћа пажњу на примитивце, а неко никада не превазиђе комплексе из младости.

У овој ситуацији, највише ми је жао грађана Србије и Хрватске. Нити ће им од тих свађа и препуцавања бити боље, нити ће им бити горе. Нико им до сада није рекао да су Срби и Хрвати исти народ, колико год бежали од тога. Нису их обавестили да ће (цитирам Ведрану Рудан) увек бити суседи, колико год се трудили да се одвоје.

Нико им није рекао ону стару пословицу ''Ругао се лонац лонцу, а оба су шупља''.

ИЗВОР: истиниулице.блогспот.рс, 30. АВГУСТ 2016.