Држава већ годинама буџетом гарантује задуживања јавних предузећа и ако не могу да врате дуг, то на крају плаћају грађани.
Хипотетички, то је исто као да неко годинама узима кредит на ваше име, а да ви о томе не знате ништа, осим што повремено добијете обавештење колико сте дужни. На крају, дуг који на ваше име направио неко други морате ви да платите.
Након измена и допуна Закона о јавном дугу у 2015, држава више не даје гаранције за покривање губитака у планираним буџетима јавних предузећа, већ сада држава може да гарантује само за улагања која планирају јавна предузећа. Међутим, сва дуговања која су имала јавна предузећа, а за која је гарантовала држава, ушла су у укупан јавни дуг Србије.
Држава годинама буџетом гарантује пословне потезе јавних предузећа, која с друге стране у највећем броју неодговорно послују.
Према званичним подацима Министарства финансија, тренутно кроз гаранције јавним предузећима држава дугује 1,7 милијарди евра.
Као у случају када грађани узимају кредит, па им банке траже да новац који су узели буде гарантован неком хипотеком или да имају жиранта који би уместо њих измирио обавезе, тако држава гарантује јавним предузећима да ће новац банкама бити враћен.
Када је Владу водио Мирко Цветковић из Демократске странке, у периоду од те четири године његовог мандата укупан износ гаранција нарастао је за милијарду евра, са 860 милиона крајем 2008. на 1,87 милијарди евра 2012. Наредне године, 2013, износ гаранција порастао је за око 60 милиона евра и достигао рекордан износ од 1,93 милијарди. На челу Владе тада је био Ивица Дачић, а Владу су чинили СПС и СНС. Од 2013. износ гаранција које држава даје предузећима се постепено смањује, али и данас чини петину годишњег буџета Србије.
Сва ова средства се резервишу у буџету и постају део јавног дуга, а грађани почињу да отплаћују дугове јавних предузећа оног тренутка када предузећа нису више у стању сама да измирују обавезе.
Директор Управе за јавни дуг Бранко Дрчелић каже у разговору за Инсајдер.нет да ненаменско трошење јавних предузећа не прелази у јавни дуг јер се трошење средстава за које се дају гаранције контролише.
„Свако јавно предузеће има свој менаџмент. Тај менаџмент има план пословања који је усвојила Влада и они морају тога да се држе. Да ли се менаџмент у потпуности придржава тога што је у плану пословања, то је ствар којом се баве неки други државни органи и они ће наравно утврдити ако се сматра да није било наменског трошења средстава. Постоји одговарајућа материјална и кривична одговорност за такве ствари. Министарство финансија јасно зна за оно за шта је дата гаранција Републике Србије, та средства се наменски користе и то грађане не треба да брине”, наводи Дрчелић.
Док штедимо на платама и пензијама финансирамо дугове јавних предузећа
Према подацима Министарства финансија, држава је највише гарантовала до сада највећим „губиташима“ – ЈП Србијагас, ЈП Путеви Србије и Железнице Србије.
Међутим, док се гаранције дате јавним предузећима смањују, укупан јавни дуг расте, између осталог и због преузимања дугова предузећа која су настала у редовном пословању, а не само узимањем кредита. Један од примера је дуг ЈП Србијагас од 200 милиона евра за набавку гаса од НИС-а, настао у периоду 2011–2013.
Најбоља илустрација овог проблема је одлука Скупштине Србије да у јавни дуг пребаци дуговања предузећа Србијагас од око 200 милиона евра. Исто се десило средином 2013, када је ЈП Путеви Србије требало да исплати дуговања путарским предузећима. У јавни дуг прешло је око 11 милиона евра које сада плаћају сви грађани Србије. Ови дугови настајали су за време неколико влада Србије.
ИЗВОР: опозиционар.ком, 15. март 2016
0 коментара на ову вест