„Проблем српских патриота је у томе што је значајан део елите оријентисан на евроатлантске структуре. Претходно руководство земље на челу са председником Борисом Тадићем отворено је било на прозападним позицијама. Садашње, на челу са Томиславом Николићем, тежи да буде у пријатељским односима и са Москвом и са Бриселом. 

Очигледно је - наглашава Алхименков - да се без снажне Русије Србија налази у стратешком ћорсокаку. Пред Србима је мучан избор - да се поклоне недавним агресорима, или да остану у одређеној изолацији, за коју мала земља просто нема ресурсе. Исправан би могао бити трећи сценарио - интеграција са Русијом. Али, за то је потребно веће политичко ангажовање Русије на Балкану и повлачење САД. С обзиром на симпатије српског народа према Русима, према Русији и њеном председнику, на културне, верске и економске везе, основ за зближавање постоји одавно. Али, геополитичка ситуација је већ сложенија.

НАТО не може да се заустави у напредовању на Исток, желећи да придружи себи што више земаља, чак и оне које су раније биле жртве тог војног блока.

То што НАТО мерка Србију изазива забринутост у Русији. Колико то може бити озбиљно?

Политиколог Алхименков је у разговору за Федералну информативну агенцију истакао да ово није први митинг у Србији против сарадње са НАТО. У фебруару су српске власти потписале документ о проширењу сарадње са алијансом. То, наравно, не значи улазак у алијансу, о њему се не преговара, али је забрињавајућа тенденција. Демонстранти захтевају референдум о односима
са НАТО. А људи који имају антинатовски став има веома, веома много.

Алхименков истиче да снаге оријентисане на Запад често успевају да евроинтеграције представе као неку привлачну, меку варијанту спољне политике у поређењу са уласком у НАТО(што, наравно, није тако, али такав утисак остаје), док је зближавање са НАТО увек обојено војно-политичким бојама и неминовно води заоштравању односа са Русијом. То се нарочито манифестује у садашњим условима наглог пораста агресивности политике НАТО према Русији.

„То је за Србе, који су традиционално пријатељски настројени према нама, неприхватљиво. Зато је њихова реакција разумљива. Па и званични Београд би, када се све узме у обзир, такође желео да избегне погоршање односа са Москвом. Није случајно што су тамо одбили да се придруже санкцијама. Како је недавно рекла прва саветница сталног представника Србије при УН, Ана Илић, председник, премијер и министар спољних послова су више пута истицали да се Србија никада неће придружити санкцијама против Русије“ - рекао је Алхименков.

„Проруско и антинатовско расположење у Србији, наравно, треба имати у виду као важан аргумент у односима с Београдом“ - резимирао је Алхименков.

Дописник Федералне информативне агенције разговарао је на ту тему и са лидером покрета „Двери“ Бошком Обрадовићем.

Како је истакао Обрадовић, протестна шетња и митинг против уласка Србије у НАТО у центру Београда 27. марта окупили су више од 10 хиљада људи. По његовим речима, главни задатак шетње био је - упућивање поруке влади да народ Србије не жели у западни војни блок.

Он је истакао да су демонстранти захтевали да се одржи свенародни референдум о сарадњи Србије са НАТО на дан превремених парламентарних избора, који ће бити одржани 24. априла.

Председник Србије Томислав Николић је 19. фебруара ове године потписао Закон о потврђивању споразума Србије са НАТО. Тај споразум даје представницима НАТО дипломатски имунитет и логистичку подршку на територији Србије.

Осим тога, у марту 2015. године на снагу је ступио индивидуални план партнерства НАТО са Србијом (IPAP), који предвиђа заједничке вежбе, образовно-техничку сарадњу, стварање позитивног имиџа Северноатлантске алијансе у српском друштву.

Иља Муромски

ИЗВОР: ФАКТИ ОРГ, 31.03.2016.