Павле Брановић

 

Павле Брановић је син од Брана, а унук од Мутимира и рођен је око 870. - 874. а ова претпоставка је подржана чињеницом да су у том периоду рођени први принчеви са хришћанским именима. Највероватније је носио титулу кнеза и Србијом је владао око  917/918. - 921/924. Павлов отац Бран је 895/896. године покушао да из Хрватске освоји власт. Он је у сукобу са Петром Гојниковићем поражен и заробљен, након чега је ослепљен. Петар је на власти остао све  до тренутка када га бугарски владар Симеон на превару заробљава и тиме свргава.  На његово место Симеон поставља Павла јер је желео да користећи вазала какав је Павле требао бити одржава свој утицај у Србији. 

На политичку ситуацију у Србији почетком десетог века највише утичу бугарско - византијски сукоби. Сваки владар је био принуђен да бира између две стране, међутим сваким избором би одмах на себе навукао гнев друге стране. Оба царства су желела да осигурају свој утицај у Србији постављајући владара који би им био одан. Византијски цар Роман Лакапин (919. - 949.) је послао 921. године војску предвођену Захаријом Прибислављевићем, Павловим братом од стрица и сином Мутимировог најстаријег сина и наследника Прибислава да свргну Павла са власти. Захарије је поражен и послат као заробљеник у Бугарску. Међутим услед политичких прилика Павле почиње да води провизантијску политику и бива збачен са власти у корист Захарија којег Симеон као свог вазала пушта из тамнице и поставља на власт у Србији. Да ли је до сукоба између Павла и Захарија дошло није познато, али се поуздано зна да је овај други преузео власт. Даља Павлова судбина није позната.