Живот на земаљској кугли манифестује се мислима. Каквим се мислима бавимо, такав нам је и живот.
Мисли су попут птица. Не можемо им забранити да лете, али је до нас да ли ћемо им дозволити да слете и направе гнездо у нашој глави.
Нема ниједног тренутка времена, нити иједног корака пространства, које не даје лекцију човеку.
Треба да се опустиш. Не узимај превише на себе бриге овог света, већ чувај свој мир и живи са Богом. Нека иде како иде.
Када изгубиш наду и помоћ људску, потражи је од Бога самог и добићеш је откуда се ниси надао ни замишљао.
Не лутајмо мислима и не гледајмо шта други раде, него гледајмо шта ми радимо, шта од нас произилази, да ли тешимо или осуђујемо, да ли праштамо или волимо.
Када помислимо нешто добро својим ближњима, рођенима, нашој земљи и целом свету, ми им заиста много помажемо, јер мисао је санага и моћ.
Не сметају нама други, сметамо самима себи. Ми мислимо да је зло напољу, да кружи око нас, али ако ми не бисмо имали зло у себи, оно се не би могло закачити за нас.
Чим осетиш да се зло јавља пожури да га зауставиш силним напрезањем воље. Сиђи умом у срце и не допусти да зло уђе у њега. Пази да се оно не раздражи и не занесе.
Бог се забави, али никад не заборави.
Љубав је најјаче оружје које постоји, нема те силе и тог оружја које ће моћи против љубави да се бори, све се ту руши.
Свако ће одговарати за оно што мисли, осећа и дела.
Ако тугујеш било због чега, значи да се ниси потпуно предао вољи Божијој, макар споља изгледа да јеси. Ко живи по вољи Божијој, тај се низашта не брине, кад му нешто треба он и себе и што му је потребно предаје Богу и ако се догоди да не добије што тражи остаје спокојан као да је примио.
Пусти то, данас нас увреди овај, сутра ко зна ко ће. Ми стално обраћамо пажњу на те увреде, а треба све то да савладамо миром. Да не примамо к срцу. И кад не примамо к срцу, онда непријатељ хоће да вређа, но ако се то одбије од нас, то не ремети наш унутрашњи мир, и после виде људи: вређају, вређају, па на крају дигну руке.
Брига није добра, јер не само да троши нашу енергију већ нас многоструко уплиће у клупко самоважности, гордости и неверја.
Морамо од срца све опростити. Унутрашњи мир не може да се сачува докле год наша савест нешто изобличава. Морамо умирити савест. Треба свима опростити од срца. Без тога нема унутрашњег мира.
Један добар плач је много бољи за смирење душе, од било какве таблете за смирење.
Да би вера спасавала, треба са вером живети. Јер, вера без дела је мртва.
Само не потписујте ништа и после свих збивања Америка ће пући као балон, а Шиптари ће се вратити у Албанију и за једну нпћ ћемо повратити Косово.
Само регистровани чланови могу да остављају коментаре
