Српско народно позориште основано је 1861. године у Новом Саду на седници Српске читаонице којом је председавао Светозар Милетић. Рођендан је обележен свечаном академијом на којој су додељена признања уметницима и запосленима.

Највиша признања, златне медаље "Јован Ђорђевић", додељене су грчком композитору Микису Теодоракису, дугогодишњем директору Стеријиног позорја Милети Радовановићу и постхумно композитору Рудолфу Бручију.

У име Теодоракиса, награду је примио грчки амбасадор Елиас Илиадис, док је медаља за Бручија уручена његовом сину Рудолфу Бручију.

Сребрне медаље припале су академском вајару Миливоју Жарковићу, руководиоцу Службе сценске технике и опреме Томиславу Шараби и харфисткињи Ивани Павловић. Бронзаним медаљама "Јован Ђорђевић" награђени су Новосадско позориште и шаптач Милица Рађеновић.

Управник позоришта проф. др Зоран Ђерић казао је да је "историја СНП-а и историја српског народа, српске културе и уметности. О њој су исписане бројне странице. Оне ће, надам се, бити крунисане енциклопедијом СНП-а, која се припрема", открио је управник. Ђерић је указао и на унутрашње кризе позоришта, али и на спољне које се тичу ограниченог запошљавања и финансија.

Оне који су награђени, а међу њима су прваци Драме (Радоје Чупић), Опере (Валентина Миленковић, Данијела Јовановић), Балета (Ана Ђурић) и бројни други уметници и запослени, управник СНП-а сматра доказом да спољне кризе ипак не утичу у потпуности на рад и креативност у позоришту.