Историја

0 коментара

Срби живели у Далмацији и Панонији још у четвром веку

Јун 06, 2016 | |

Књига аутора Милорада Бошњака „Крваве сузе Постојбине“ поузданим траговима и доказима документује постојање великих насеобина Срба на територији данашње Републике Хрватске од четвртог века хришћанске ере па све до антицивилизацијског егзодуса 1995.

Извор: Принтскрин

Основни мотив настанка књиге је апсолутно нетачна тврдња такозване званичне историје да су „Срби на тај териториј почели досељавати тек уочи успостављања Војне Крајине у 16. веку“. Такав историјски лажан а политички интересан „наук“ ђаци и данас изучавају.

„Срби на територији данашње Хрватске доказано су имали, имају и имаће своју постојбину, утемељену на властитој, према свим европским, историјским, државотворним начелима и заслугама на стеченој и одбрањеној земљи. Недовољно трагање и самих Срба који потичу са некадашње Војне Крајине, затим из вековима међусобно, у државном смислу одвојених области Далмације, Славоније и Хрватске, за својим истинитим историографским, националним и уставотворним идентитетом, чак и за својим давнијим породичним коренима, делом је условило настанак књиге, а онда и њен наслов“, објашњава Бошњак.

„Верујем, да наслов смислом, нажалост, реалистички, изражава часну и сву злу судбину Срба, као и доказаних часних Хрвата, на том одвајкада и заувек заједничком тлу.“

У књизи, чији је издавач ЛИО из Горњег Милановца, међу важнијим поглављима налазе се и крвљу стечена признања да су Срби Крајишници били најјефтинији, најбољи граничари и браниоци модерне Европе од милитантног ислама. Као и признања која су им јавно изрицали вође заједничког Илирског покрета, а гласе: „Хрватство су нам сачували Срби“!

Као један од доказа прадавног живљења Срба у својој Постојбини, у књизи су сакупљене хиљаде српских презимена, етимолошки сврстаних према начинима њиховог настанка, чак и породичних надимака. Изумрлих и још постојећих.

Међу потресним одломцима је и молебан Николе Тесле, родом Личанина, светској јавности 1942. који у најкраћем гласи: – Треба учинити све да мој народ не нестане…!

Према ауторовим и истраживањима других публициста, универзитетских професора, објективнијих медија, презентованим у овом раду, јасно је да се грађански рат 1991-95, који се у Хрватској званично зове домовински, могао и морао избећи!

„Жеља ми је да ова књига буде подстицај новим документовањима српских сеоба и трагедија на територији данашње Хрватске, истраживањима заједничке судбине Срба и Хрвата током протеклих столећа и година, нераздвојиве тада, сада и заувек“, каже аутор.

Књига је превасходно, најискреније, посвећена деци свих нација, која су својим очима, у властитом мемофонду, на жалост и срамоту модерне европске и америчке цивилизације, од почетка последње деценије 20. века пропатила, злосрећно и трауматично запамтила све предратне, ратне и послератне ужасне, упропашћене године свог детињства и будућности. Како на територији Републике Хрватске, тако и током бесмисленог, беспотребног рата на територији бивше Републике Српске Крајине.

На предњој корици књиге штампан је део Октоиха из 14. века, једног од најзначајнијих ћириличних докумената Срба у Војној Крајини, у Славонији, Далмацији и Хрватској. У документарном додатку су и други слични сачувани старински рукописи. На задњој корици је знаменити призор са Плитвичких језера, где је 31. марта 1991. на католички Ускрс почео четворогодишњи рат.

Извор: српскаисторија.ком

0 коментара на ову вест