Лоше мишљење о Словенима

Готско порекло Хрвата

Хитлерово мишљење о словенским народима генерално није било добро, па и Хрвати у том контексту имају своје место

Књига „Хитлер’с Табле Талк” издата је још педесетих година, а 2000. је доживела реиздање. Она је збирка монолога Адолфа Хитлера и разговора које је водио са блиским сарадницима у периоду од 1941. до 1944. године.

Све његове речи забележили су Хајнрих Хајм, Хенри Пикер и Мартин Борман. Хитлер је говорио о религији, филозофији, политици и бројним другим темама. Међу осталим, на неколико места помиње Хрвате у контексту који није посебно ласкав. Иако никада није био на хрватској обали, каже како је она сјајна туристичка дестинација.

„Када би Хрвати били део Рајха, као изврсни војници немачког Фирера чували би мочварна подручја. Како било, не би се према њима требало да се понашамо онако како то сада ради Италија. Хрвати су јако поносан народ и требало би их заклетвом верности везати директно уз Фирера. У том случају могли бисмо се на њих потпуно ослонити. Рецимо, када испред мене стоји Кватерник (оп.а. Славко Кватерник, усташки идеолог), у њему видим све оно што Хрвати јесу - чврст у пријатељству, а његова реч обавезује заувек”, рекао је Хитлер у једном од својих говора.

Лоше мишљење о Словенима

Ипак, историјске околности показују како је Хрватска за њега била извор за пљачку и бесплатну радну снагу.

"Сваки тридесети човек ишао је у Немачку на присилни рад, а многи се нису вратили. Реч је о више од 200.000 људи из Хрватске и са подручја БиХ. Надаље, из НДХ су нацисти експлоатисали пољопривредне производе и руду. Генерално, Хитлер је на НДХ гледао као на колонију", објаснио је једном за Еxспресс историчар проф. др. Иво Голдстеин.

Његов колега Твртко Јаковина у једном од старијих издања Еxспресса је објаснио како је Хитлерово мишљење варирало и био је склон онима који су му били савезници, иако је имао лоше мишљење о Словенима.

"Словенски народи у његовој империји нису имали другог места него да буду као робље за другоразредне послове. Словаке, Хрвате и сличне третирали су као сељаке који су били глупи и ништа више од тога. У време рата излазиле су дечје сликовнице где су управо те народе приказивали у таквом светлу. Ипак, његов однос је недоследан. Бугари су му били најближи, па их је највише ценио, док су Чеси о којима је говорио изутетно негативно, у рату ипак прошли са мање губитака него други. Свако тко је био на његовој страни понекад је добио коју позитивну реченицу."

 „Мађарима се лакше управља него Румунима. Каква штета да уместо Румуна не можемо поставити Хрвате”, сањарио је Велики Вођа о покорности других народа.

Убрзо потом открива скривене жеље.

„Говорећи опет о Хрватима, привлачна ми је идеја, гледано с етничког становишта, да их треба германизовати. С политичког гледишта ипак та идеја није остварива”, објашњава Хитлер.

Готско порекло Хрвата

У НДХ немачки држављани били су у битно бољој позицији од осталог ненемачког становништва.

"Они су имали кључну, привилеговану улогу па нису морали да плаћају порез, нису морали да иду у војску, а чак су избегавали и затворске казне ако су морали да иду на одслужење због криминала", објаснио је Голдстеин.

Из свега тога јасно је видљиво да упркос појединим речима похвале, кажу историчари, Хитлер Хрвате гледа само као оруђе у стварању нове Европе, а никако као равноправне.

"Чак, кад је говорио о стратегији, тврдио је да у овом тренутку у југоисточној Европи постоје ‘дрекстатен’ (dreckstaaten) или говнарске државице (мислећи на Мађарску и НДХ, итд.), али ће се то после немачке победи у рату, темељито преуредити", сматрао је Голдстеин.

У својим разговорима Хитлер спомиње и идеју о готском пореклу Хрвата.

„Хрвати су врло упорни у жељи да их не сматрамо Словенима. Они тврде да су потомци Гота. То што говоре словенским језиком за њих је само случајност”, наставља Фирер.

Готска теорија сматра Хрвате словенизованим Готима. Сплитски архиђаком Тома у 13. веку је говорио о тој теорији, али на врло климавим и нимало научно утемељеним чињеницама.

"Али усташке власти у НДХ толико су се хтеле да се додворе нацистичком господару, да су извукли ту теорију и поставили је као службену у том раздобљу. Ни тада та идеја није имала пуно поборника, а након рата је била мета критика, па чак и исмејавања", објаснио је пре пар година Јаковина.

Историчари се слажу како неке Хитлерове изјаве, извађене из контекста, можда делују ласкаво, али је јасно да му НДХ није била близу мисли ни близу срца, јер се у том раздобљу бавио пуно већим проблемима освајања европског тла.

ИЗВОР: глобалцир.ком