– Мислим да овај папа неће пресећи, он ће то одуговлачити. Преузео је на себе доста рискантан потез, ствари су се јако заоштриле, и сад – шта год одлучи, изазват ће врага. Мислим да је он све више свестан тога. Ако процени да би могло доћи до још већих сукоба између две цркве, неће се усудити одлучити да или не. Он јест храбар у много чему, али ово би сад више била политичка него црквена храброст. Мене би угодно изненадило кад би донео одлуку – овакву или онакву. У сваком случају, непредвидљив је, има свој стил.., каже један врло добро упућени инсајдер из ватиканских редова.

Ни некадашњи (посљедњи) амбасадор СФРЈ при Светој Столици Ивица Маштруко не верује да би до канонизације могло доћи у скорије време. Он овако предвиђа развој догађаја:

– Папи није стало да изазива даље конфронтације, он ће вероватно одложити Степинчеву канонизацију. А шта се Мешовите комисије тиче, ту заједничких ставова неће бити, осим што ће се обе стране усугласити око оцене неприхватљивих поступака власти у изрицању пресуде Степинцу 1946. И једни и други остаће укотвљени на својим позицијама.

Патер Боно Звонимир Шаги, кога сам недавно посетио у капуцинском самостану у Вараждину, чврсто је уверен у Степинчеву канонизацију – кад-тад, па макар и у мало удаљенијој будућности – али је свестан тога да папа Фрањо, након што га Мешовита комисија упозна са својим ставовима, може са својом одлуком отезати, како ми је рекао, “унедоглед”.

Бивши амбасадор РХ при Светој Столици Филип Вучак рекао ми је, у нашем недавном разговору у Загребу, да је током своје опроштајне посете у септембру 2015. упознао папу Фрања са реакцијама у Хрватској на застој у канонизацији кардинала Степинца, као и с могућом злоупотребом његове великодушности око оснивања Мешовите комисије.

Притом га је упозорио да би на крају могло доћи до погоршања, а не до побољшања односа између католика и православних, па и између Хрватске и Србије, што је папа управо оснивањем комисије хтео да избегне.

И неки други важни инсајдери сматрају да је мало вероватно да би у неко скорије време могло да дође до Степинчеве канонизације, а притом упозоравају и на чињеницу да рад Мешовите комисије не може бити квалитетно обављен унутар годину дана, тим пре што ће се чланови Комисије тек у априлуу ове године суочити са неким конкретним историјским документима, везаним за Степинчев случај.