Дечака, који је изашао из аутобуса у намери да пређе улицу, усмртио је Нишлија Л. П., који га је ударио „фолксвагеном поло“, а затим се забио у бандеру.

Несрећни малишан, који је с породицом живео у насељу „Стеван Синђелић“, ишао је у школу која се налази на сасвим другом крају града јер није хтео да је мења кад су се преселили. То је био разлог што је до куће сваког дана долазио аутобусом.

Урошева породица била је сувише ожалошћена да би могла да коментарише трагедију.

"Не, ништа", казао је дечаков отац Зоран, који је новинарима отворио врата.

Комшије ове породице за њих имају само речи хвале.

"Зоран је пуковник, па се пре неколико година доселио у наше насеље, где су претежно војна лица. То су дивни људи, Урош је био њихов мезимац, најмлађи од тројице браће. Они су такође дивни момци, доста су старији од Уроша, обојица су студирала електронику. Све нас је погодило када смо чули да је дечак страдао, и то испред куће, посебно нам је жао његове мајке Славице", казала нам је једна жена која живи у овом насељу.

Трагична вест ожалостила је Урошеве школске другове, ученике 7/1 ОШ „Коле Рашић“, али и наставнике.

"Урошу сам био учитељ, његову породицу одлично познајем. Живели су ту у близини, сви су се овде школовали, његов отац, стриц, обојица браће. Зато су желели да дечак овде настави школовање и кад су се преселили. Много смо сви потресени, деца су веома тужна, чинимо све да их смиримо. Закупили смо и аутобус да бисмо сви отишли на сахрану", каже Саша Тончев, директор ове школе.