Пресуда за геноцид напунила Хашки буџет

„Бљесак“ и „Олуја“ етничко чишћење

Запад није хтео да хапси Караџића

- Оваква пресуда доказује да ако је било икаквог договора између Караџића и Холбрука - што сам могао да закључим током свог боравка у Бањалуци у августу 1997. године, мада то не доказује да је такав договор направљен - то очигледно није помогло Караџићу.

Што се тиче пресуде, као неко ко је радио за тужилаштво Хашког трибунала могу да кажем да је било много политичких притисака са Запада да се дође до пресуда у великим случајевима - из много разлога - каже Луко.

Према његовим речима, пресуду Караџићу треба посматрати у контексту оспоравања рада Хашког трибунала.

Пресуда за геноцид напунила Хашки буџет

- До пресуде генералу Радославу Крстићу за геноцид 2001. године Хаг је постајао све безначајнији, а донације су се смањивале. Буџет Трибунала је био под притиском. Али после прве пресуде за геноцид буџет је муњевито порастао и престале су приче о потреби за брзим затварањем Трибунала и пребацивању случајева на националне судове - што су многи заговарали у то време. Свакој организацији је потребна нека „велика победа“ да би наставила да постоји и да прима новац. Истраге у Трибуналу - додаје Луко - водиле су се тако што је већина истраживача била у Хагу уместо на терену, где су се злочини наводно догодили, и то је знатно успорило истраге, испитивање сведока и скупљање доказа. Истраживачи би отишли и вратили се после само неколико дана назад у Хаг својим породицама и у своје канцеларије, и пролазили су месеци пре него што би се поново вратили конкретном случају.

- Можете ли да замислите да се злочин у Нишу истражује у Новом Саду - пита Луко и додаје: - Сад кад су кључни играчи Милошевић, Туђман и Изетбеговић мртви, покушај да се праведно суди за ратне злочине је немогућ. Хаг је сада морао да цеди из онога што им је остало - и ето вам Караџића! Као последња крупна риба, Караџић је можда био прилика за неке да каналишу своје фрустрације као што су бес, освета, чак и правда на преосталој крупној риби - на Караџићу.

„Бљесак“ и „Олуја“ етничко чишћење

Замислите како ће то бити представљено у историјским уџбеницима будућих генерација: једини велики играч који је осуђен је Караџић, Србин, и то ће још више искривити историју, будући да није било оптужница против Туђмана и Изетбеговића. Започињање рата сада ће још више изгледати као једностран чин, а не као да су га узроковале све три стране, што је чињеница - упозорава Луко.

- Подсетићу вас на операције „Бљесак“ и „Олуја“, ја сам тада тамо радио као специјални извештач УН за људска права, Мазовјецки као истраживач на терену. Сада погледајте резултате те две офанзиве: пре рата у Хрватској је било око 12 одсто Срба, односно 580.000, а неколико година после рата Срба је остало свега 4,4 одсто, то јест 190.000. Да ли ће неко за то одговарати или је само у питању то што сте се историјски задесили на погрешној страни, па ће то што сте губитник уместо победник негирати сваку оптужбу да је геноцид починила друга страна. Те две војне акције резултирале су умивеним етничким чишћењем у огромним размерама, зар не? Да закључим, Караџић је требало да преузме одговорност за оно за шта је знао да се дешава, као и за то што није ништа урадио да спречи злочине против хуманости. Тужно је само што рад Хашког трибунала није допринео помирењу нити зацељивању рана - каже Луко.

Запад није хтео да хапси Караџића

Плавшићева и полиција коју је контролисала подржавали су идеју да Караџића ухапсе међународне снаге како би се притисак на Пале смањио - каже Џејмс Луко и додаје:

- Почетком августа 1997. на састанку с полицајцем из Бањалуке сазнао сам да ће кроз тај град, у малом конвоју, проћи Караџић. Прецизирао је и марке возила и регистрације и рекао ми у ком ће тачно возилу бити Караџић. Било је очигледно да они желе да га ми ухапсимо. У командној соби у седишту британске војске посматрали смо снимке које нам је слао шпијунски авион авакс. Возила су се појавила, а авакс их је пратио. Генерал Ангус Ремзи је отишао да обавести Лондон, али се после неколико минута вратио и изгледао је фрустрирано. Рекао нам је да није на нама да хапсимо Караџића, већ да то треба да уради полиција РС. Било је очигледно да је британски командант добио наредбу из Лондона да не хапси Караџића. Било је јасно да је склопљен договор с Караџићем и да су тај договор подржавале земље чланице Контакт групе. Средином 1998. предао сам забелешке с прецизним детаљима Хашком трибуналу. Нико ме није звао ради додатних информација и од тада никад више нисам видео тај извештај.

ИЗВОР: балканспресс.ком, 04.04.2016.