Пуцао на полицију и био у затвору само два дана

Помогао му и Фрањо Туђман

Након свађе убијен и Ћента

Младић га отерао из Босне

Нисам желео да се учланим у ДС

Станишић је држао криминалце у џепу

Ни мој пријатељ Ђинђић није хтео да ми помогне

Јуса Булић ми је понудио помоћ

„Мама“ је одобрила Арију да преузме банку

Одбио сам и помоћ и новац

За Аркана сам први пут чуо негде 1981 године, био сам студент, завршавао сам трећу година факултета, када су жестоки момци из мог краја у Земуну, дела града који је важио за криминални крај Београда, почели да причају да се вратио у Југославију њихов бивши пајтос.

Пуцао на полицију и био у затвору само два дана

Упамтио сам то име, јер је добро звучало. Након две године, поново је Аркан дошао у жижу интересовања јавности када је упуцао двојицу полицајаца који су дошли да га ухапсе.Након два дана је Аркан пуштен из притвора. Била је то својеврсна сензација.

Ранити двојицу полицајаца, потегнути ватрено оружје на припаднике полиције у свакој цивилизованој држави се сматра тешким кривичним делом за кога се добија десетине година затвора. Аркан је остао у затвору само два дана. Било ми је то чудно.

Заинтересовао сам за тог криминалца.

Како је то могуће? Зар комунисти нису осетљиви на напад на полицију, која је основни стуб њиховог тоталитарног режима?Хтео сам више да сазнам о том лику.

Захваљујући томе што сам рођен у Земуну и што сам био спортиста и свакодневно играо баскет на теренима, где су долазили сви момци из краја, имао сам прилику да те момке, повратнике из затвора и из иностранства, питам ко је Аркан и шта они мисле о њему? Одговори су били увек исти. Покварењак! Гњида! Дупљак!Ради за УДБУ!

Он је њихов човек! Не радимо више са њим.Зашто не радите?Увек иста прича. Одрадимо напољу банке. Сви паднемо.Њега пусте! Шатро, он побегне! И тако стално. Провалимо га и напушимо.Више не радимо са цинкарошем.Причају да неко јако високо у држави стоји иза њега.Неки велики Гузоња. Нико му ништа не сме.

Помогао му и Фрањо Туђман

Касније сам сазнао да је иза Аркана стајао Стане Доланц.Други човек СФРЈ. Словеначки комуниста и полицајац. Који је све службе контролисао. Кажу да је он створио Аркана. Који је за Службу одрађивао све прљаве послове.

Зато га је служба вадила из страних затвора.То се поноволи у октобру 1990 године , када су Аркана ухапсиле хрватске власти у Двору на Уни, осуђен је на пет година затвора , али је пуштен након само шест месеци.Ко је наредио да пусте Аркана?

Не треба бити Хектор Пуаро и схватити да је то био – Фрањо Туђман.Неприкосновени Отац нације. Хрватски бог Марс.Бивши комунистички генерал.Зашто је Њофра пустио Аркана? Зар то није била сулуда одлука ? Или је то све било већ испланирано?

Аркан је пуштен уз одговарајућа услове. Које? Знамо шта се све после тога дешавало.

Коме је требао Аркан? За које циљеве?

Пре две недеље појавио се интервју Јосипа Манојлића, високог официра УДБ-е и поверљивог Туђмановог полицајца  који отворено говори да је Аркан радио за ХОС – хрватску обавештајну службу. Остарели удбаш нема разлога да лаже. Пуштање Аркана из хрватско затвора је добро изрежирани договор. Све се тако сложило у једном мозаику.

Након свађе убијен и Ћента

Слика постаје кристално јасна. Наводим још неке , мени познате детаље. О мишљењу главних земунских криминалаца сам већ писао. Раде Ћалдовић Ћента ми је деведесетих све испричао о Аркану. Није могао да га поднесе због превртљивости и подлости. Закачили су се око једне увреде. Ћента је све јавно у хотелу, пред великим бројем људи, рекао Аркану о Цеци. Аркан то није могао да отрпи.

Ћента је убијен са девојком у центру Београда у класичној сачекуши у фебруару 1997 године.

О „ратовању“ Аркана и његових људи у Крајини сам знао из прве руке од мојих рођака, који су били на првој линији фронта. Пљачкало се на све стране и понижавали су борце у рововима. Нападали су људе, који су гинули на фронту, да су обичне кукавице.

О размери те ратне пљачке су кружиле невероватне приче. На позив цивилних власти Книна да им помогнем око прехране становништва, послао сам композицију брашна, коју сам купио у Суботици и која је требала да се претовари негде у Срему и камионима да се транспортује до Книна.Композиција је скренута у непознатом правцу.

Ускоро сам сазнао да је композицију отела Арканова група и сместила у Ердут.

Намера им је била да препродају брашно.Позвао сам Караџића и Младића и замолио их да интервенишу. Они су дали налог својим службама.Композиција брашна је ослобођена и послата за Крајину.

Младић га отерао из Босне

Касније сам све хуманитарне помоћи слао камионима уз пратњу мојих људи.

Када је свима на фронту дојадило то естрадно курчење и телевизијско парадирање, Младић је лично донео одлуку да Аркан покупи своју екипу и да одмах напусти Босну.

Мој рођак , комадант специјалних јединица, добио је задатак да пренесе наредбу Аркану.

Покупио се у истом дану, без икаквог противљења или коментарисања, вратио се са својим људима за Београд.Тако је завршена та ратна епопеја Аркана.

Године 1996 уништена је моја банка, јер сам одбио све понуде Милошевића и остао сам веран својим опозиционим ставовима.Био сам убеђен, писао сам о томе тих година, да је деспотски Милошевићев режим на издисају, да нема никакву историсјку персепективу, да је потрошен кредибилитет народа, да тај режим мора бити срушен перманентним грађански протестима на улици и да сарадња са тим режимом представља издају државних и националних интереса.

Окривљивао сам тадашњу опозицију за шуровање са Милошевићем и сматрао је главном одговорном политичком снагом што нисмо срушили Милошевића још 9. Марта 1991. године. Одмазда режима је била сурова.Уништили су моју банку и ја сам се нашао у великој невољи.Остао сам потпуно сам, јер су ме партнери издали и испоручили на одстрел режиму.

Режим је послао криминалце.Једини спас ми је био да се држим истине.Био сам потпуно чист.Никакве послове никада нисам радио са режимом.Нисам се дружио са њима и њиховим људимаИмао сам велику репутацији у југословенској јавности као велики стручњак и поштен човек.Јавно сам писао и говорио оно што сам заиста мислио.

Нисам мењао ставове.Нисам припадао ниједном политичком клану.

Нисам желео да се учланим у ДС

Сви су знали да сам опозиционар и да финасирам Ђинђића и странку.

Али,нисам био члан Демократске странке. Наступао сам као слободни интелектуалац.

То је био мој лични допринос демократизацији Србије.Србија је ишла погрешним путем.

Међу првима сам то видео.Понудио сам нешто друго, али то није било прихваћено.

Режим је опио и завео народ примитивним и вулгарним шовинизмом.

Режим је био криминалан и криминалци су били прљави пси рата који су радили за режим.

Тих година су убиства на улицама била свакодневна.Служба се ослобађала криминалних сведока.

Милошевић се припремао за период мира.Постао је миротворац и чистио је прљаве трагове за собом.Политика се из корена мењала.Режим ми је понудио сарадњу.

Моје име и радна биографија је требала режиму да покаже своје ново лице.

Многе јавне личности из бизниса су прихватиле понуђену руку.Веровали су да је Милошевић недодирљив и да ће владати до краја живота.Ја сам био убеђен да је Милошевић прошлост и да ће у наредних неколико година изгубити власт.

То је била моја стратегија.Чекао сам његов пад.Нисам хтео да се упрљам.

Нисам веровао у лажна обећања режима.Одмазда је убрзо дошла.

Играо сам само на једну карту – поштење.Сви су знали да сам у великој невољи.

Али, одбио сам било какву помоћ.Знао сам да морам сам то да изгурам.

Уз помоћ породице и најдражих људи.Нисам никога хтео да уплићем у проблем.

То би довело до велике невоље и опасних обрачуна.

Понудили су ми се браћа са ратишта да ми помогну.Понудили су ми се момци из краја.

Све сам одбио.Тражио сам помоћ једино од Ђинђића.

Станишић је држао криминалце у џепу

Нека разговара са Јовицом Станишићем. Био је добар са њим. Дружили су се већ неколико година.Ја сам одбио да се састанем, јер нисам из те приче.

Јовица Станишић је оперативно држао криминалце у џепу.

Могао је да заузда криминалце.Схватио сам да више не могу да имам банку.

Нека једну добру банку преузме режим.Не могу да се противим више томе.

Али, нека то ураде без криминалаца.Нека то ураде на цивилизован начин.

Ђинђић је лично познавао Аркана.Хтео је 1992 године да заједно ручамо.

Нисам пристао.Веровао сам мојим момцима из краја.То упознавање сам сматрао да је компромитујуће за мене.

Ђинђић је једним разговором могао да ми помогне. Нека државни органи преузму банку. Нека све иде кроз институције. Нека се испитају сви штетни уговори и казне кривци.

Подигао сам кривичну пријаву.  Ишао сам у полицију код пуковника Миодрага Влаховића Влаје,  начелника криминалистичке полиције.

Показао ми је прстом да му је канцеларија озвучена и званично саопштио да ће све предузети по закону.На ходнику, када ме је испраћао, признао ми је да је банка „ одрађена“ из врха режима. Читао је моје текстове и подржавао моје ствове.

Стегао ми је чврсто руку и пожелео сваку срећу.Није могао да ми помогне.

Пуковник Миодраг Влаховић је убијен у класичној сачекуши у марту 1999 године, када је кренуо на мали фудбал у Спортски центар у Кошутњаку.

Ни мој пријатељ Ђинђић није хтео да ми помогне

Ђинђић је могао да разговара са Јовицом Станишићем.Само да криминалци не долазе.

Али, Ђинђић ништа није урадио.Знао сам да неће ништа урадити.Али сам га намерно хтео да питам.Његов одговор је био идиотски:

„ Ма, направићеш ти нову банку. Сви знамо колико си способан!“ Насмејао се простачки и цинично.Плануо сам и свашта сам му рекао.Окренуо сам се и отишао.

Тако сам од 05 децембра 1995 до почетка априла 1996 био у великим проблемима.

Покушавао сам да спасим банку.На крају, уступио сам је онима, који су послани од стране режима да је преузму.Ти лешинари су месецима након преузимања банке черупали све што су нашли , све док банку нису одвели у стечај.Радио сам дан и ноћ.

Канцеларије су ми биле на Теразијама и сви су могли да виде колику енергију улажем да спасим банку.Држао сам се материјалних доказа, који су јасно показивали како је банка изнутра уништена. Држао сам се истине, јер сам знао да ме једино истина може спасити.Одрастао сам са криминалцима у Земуну.Дружили смо се и пикали мали фудбал и играли баскет.

Одлично сам познавао њихову психологију.За разлику од политичког олоша, криминалци су имали неки свој кодекс.Нису подносили јајаре, дупљаке, мекушце , преваранте и политичаре.Ценили су момке који имају срце и муда.Ценили су када је неко био отворен и поштен.Нисам никада имао ниједан посао са криминалцима.

Ми смо били два различита света.Али нам је одрастање било у истим сиротињским условима шесдесетих година.Знали су да сам из радничке породице и да смо све својим великим радом успели.

Познавао сам њихове родитиље, који су били исто радничка сиротиња.Исуства из мог одрастања су ми помогла у невољи у којој сам се нашао.Криминалце сам дочекао са мојим најјачим оружјем – истином.

Све сам им показао, мада су они већ све добро знали.Нисам их лагао. Нисам им лажна обећавања давао.Сручио сам им огољену истину у лице.Нисам их се плашио, јер нисам имао ништа да кријем.Било ми је непријатно, јер сам морао да одговарам за оно што нисам радио.

Јуса Булић ми је понудио помоћ

Али, био сам вечински власник у банци и први човек у менаџменту.Капетан последњи напушта брод који тоне.Такав мој став је уродио плодом.Криминалци су долази код мене на разговор са великм респектом.Понашали су се крајње културно и учтиво.

Добро су се распитали о мени и долази су по налогу.То су ми отворено и говорили.

Знали су да је налог за уништење банке дошао од врха режима.

Најупечатљива два лика су били Јуса Булић и Арканов кум, пуковник добровољачке гарде Раде Ракоњац.

О свим тим ликовима морам да напишем посебну књигу.Овде сасвим кратко,пишем о Јусуфу Јуси Булићу.Желео је да ми помогну да изађем из невоље.

Решење је било једноставно.Једнога дана позвао ме је Јуса на ручак и желео је да нешто врло важно разговарамо. Сами. Тако ми је рекао телефоном.Ручали смо у једном испражњеном земунском ресторану на Кеју.Ручали смо као у мафијашким филмовима.

Ресторан је био потпуно празан. Јуса, ја и конобари.Напољу су били телохранитељи који никога нису пуштали да уђу.Понуда је била јасна.Играли смо отворених карата.

Јуса је почео.Био сам јуче са Арканом, који је био код Маме.Ко је мама?Знаш ти добро ко је Мама?Не знам стварно кога зовете Мамом?Стварно не знаш?

Не.Мама је Татина жена.

Насмејао сам се.Знаш ли ко је Тата? Знам. Е, онда ти је све јасно. Јесте. Ари је договорио са Мамом да ми преузмемо банку.Ко то – ми?Ари, ја и ти.Како?

Лепо. Ари и ја улазимо у причу. Сви који су покрали новац од банке штетним уговорима, морају да врате новац у банку…Како?Лепо. Вратиће новац који им не припада.

Хоће ли хтети?Хоће! Стрпаћемо главне актере у свињац у Сурчину…У свињац?!?

Да. Шта се чудиш? Тамо код наших људи стављамо те вашке да пропевају. Тамо они и припадају. Брзо попусте и нема насиља. Све су то обичне мале пичкице…

„Мама“ је одобрила Арију да преузме банку

И онда?

Враћамо покрадене паре у банку, то је твој улог. Исто толико стављамо Ари и ја. Делимо банку на три дела. Ти водиш. Ми не знамо да водимо банку. Ми смо банке обијали. Ха-ха! Зар то није добра прича? Ти си способан. Знаш да правиш паре на финансијском тржишту. Тако имамо нашу банку. Тебе нико не дира, радиш слободно. Ми имамо обезбеђену пензију и паре за старе дане. Сви добијамо. Ари је геније. Мама се сагласила?Јесте.

Треба и ја да се сагласим? Наравно. Немаш избора. Мама и Тата ће владати годинама. Не можеш више да имаш сам банку…Нисам био сам власник банке….

Знам, знам. То су јајаре. Оставили су те на цедилу. Сместили су ти игру. Можемо и њих да ставимо у свињац. Треба само да климнеш главом. Они су то заслужили. Продали су те, брате.Само реци.

Не могу. Само климни главом.Не, не могу.

Како хоћеш, брате, твоја воља. Ти си нама важан. Ти нам требаш.Шта кажеш?

На вашу понуду? Да. Не пристајем. Размисли. Не, не пристајем. То је мој одговор.

Немој, бре, да наглиш. Полако. Шта си навро? Не мораш да журиш. Неколико дана нека прође. Размисли добро.Нека, хвала. Размислио сам. Не прихватам. О-о, бре! Што си запео? Где, бре, журиш? Молим те, размисли. Размислио сам. Не пристајем. Сигуран си? Сигуран.Гледа ме дуго ситним и продорним очима.  Не плашиш се?Кога?Нас.Тате и Маме?

Ха-ха! Њих се сви плашимо.

 Маму и Тату ће срушити народ.

Њих се уопште не плашим. Они су политичка прошлост. Готови су. Нема им спаса.

Ниси нормалан! Како можеш тако да говориш?!? Зар те није страх? Нису готови! Имају сву моћ у својим рукама! Владаће још двадесет година…

То ми је пре две године исто причао један тајкун. Тајкуни су смрадови. Не верујем ниједном тајкуну. Ту се слажемо. Видиш да има нешто што се слажемо.Видим. Али, грешиш што се тиче Тате и Маме. Грешиш, брате, опасно грешиш.Не грешим. Изучавам историју и познајем одлично историјска кретања.

И шта каже та твоја историја? Тата и Мама су прошлост. Срушиће их незадовољни народ на улици…

Откуд знаш?Знам! Рекао сам ти да проучавам историју.Срање! Ко ће да их сруши? Ова усрана опозиција? Па, они су јајаре и дрипци!Ха-ха! Слажемо се и у томе. Неће их опозиција срушити.Него?Време.Не разумем. Какво време?Ново време које долази.

Објасни. Глуп сам. Не разумем..Ниси глуп! Знаш ли ко је Лаки Лућано?Знам.

Знаш ли шта је он рекао?Не знам.

Теже је постати шеф мафије, него председник Америке.Ха-ха! То је добро! Ха-ха! Изврсно! Та му је добра! Ха-ха!Је ли то истина?Ха-ха. Јесте! Жива истина! Какав лик?!? А Тата и Мама?

Време их је прегазило. Не прате ново доба. Промашили су филм. Трагично ће да заврше. Нема им спаса, јер су луди у својој самовољи.

Уф, бре, јеботе! Ти му дођеш као неки пророк.Нисам пророк. Само слажем историјске коцкице у један мозаик.Мислиш да ће они стварно бити срушени ?Апсолутно.

Када?Не знам.Шта каже прорачун?Тешко је тачно рећи, али за неколико година.

Колико?

Три или четри. Пет највише.Шта да радимо? То није далеко?А шта раде бродоломци када ТИТАНИК тоне?Беже од брода који тоне.Све сам ти рекао.

Чекај, бре, мало. Па, онда је права ствар да направимо са тобом дил…Нисам заинтересован.Ари хоће да се за викенд видимо сва тројица….Нисам заинтересован.

Ари хоће да те упозна. Чуо је све најбоље о теби…Хвала! Нисам заинтересован!

Али, морам му испричати овај разговор. Мора да чује твоје прогнозе. Морамо да направимо договор…Не желим договор.

Одбио сам и помоћ и новац

Буди паметан. Тебе су одрадили. Остао си без пара. Немаш заштиту. Ми имамо лову.Ти знаш да радиш са парама. Сви имамо интерес да ти радиш свој посао. Када дође бродолом, бежаћемо од брода који тоне. Ти си наш чамац на кога ћемо да се укрцамо.

Хвала. Брод увелико тоне.

Немој ме зајебавати! Немаш никакве паре у штекане?Немам.

Знам! Ћента ми је све рекао. Како ћеш све од почетка? Зашто да се мучиш? Заједно можемо направити много. Нећемо се мешати у твој посао. Ми то не знамо да радимо. Ти ћеш о свему да одлучујеш. Ти си професионалац. Направићеш велике паре и нама и себи.

Рекао сам ти, нисам заинтересован.Зашто?Ми смо два различита света.

Али сада смо ту. Седимо и ручамо заједно. Послован си човек. Буди, бре,практичан.

Не могу. Погазио бих себе.Размисли.

Размислио сам.Завршили смо ручак у разговору о роману који сам почео да пишем.

Ехнатон , египатски фарон, му је био врло интересантан.Никада се после тога разговора више нисмо видели.Јусу Булића су убили у ресторану МАМА МИА у марту 1998 године.

Раде Ракоњац је убијен у подне априла 2014 у кафићу МАРИКИ.

Служба је чистила досије.Један по једанНово време је стварно дошло.

Време нове пљачке и преваре.Криминалци из Милошевићевог времена су били мала деца.

Политички олош и тајкуни су постали већи криминалци.Нисам био пророк.Тоталитарни систем се није урушио.Он и данас траје.Сетио сам се свих ових сцена док сам писао о Аркану.

На основу свега изнетог, имам неколико закључака и неколико питања.

ЗАКЉУЧЦИ:

1. Криминалци су радили за државну Службу, која их је створила,

2. Врхови Службе су радили само на свом личном богаћењу, није их занимала судбина државе и народа,

3. Врхови српске Службе нису били родољуби као СЛУЖБА КГБ у Сан Пеербургу, која је извршила тихи државни удар и скинула са власти пијаног лудака Јељцина, који је водио земљу у пропаст.

4. Поједини криминалци су радили и за стране обавештајне службе, јер су били уцењени,

5. Арканова улога је била тачно одређена у распаду Југославије, отуда објашњење зашто је пуштен из хрватског затвора,

6. Срби су морали да се прикажу као насилници, примитивци, убице и криминалци који помажу режиму у Србији да терорише друге народе у Југославији,

7. Арканова естрадна ратна епопеја је само нанела огромну штету држави Србији и српском народу, кога су странци почели да гледају кроз криминалца Аркана,

8. Слоба и Мира су били Тата и Мама нарастајућем криминалу у држави,

9. Слоба и Мира су држали криминалце на ланцу у дворишту, ДОС је криминалце пустио у своју кућу и тако легализовао криминал,

10. Служба је убила све непријатне сведоке свог прљавог посла, Аркан је намамљен у замку хотела кога је контролисала Служба.

ПИТАЊА:

1. Ко данас ради за Службу?

2. Ко данас ради за страну Службу?

3. Ко је данас уцењен и спроводи план за сатанизацију Србије и Срба?

4. Ко је данас естрадни кловн у циркусу?

5. Колико ће Србију да кошта издаја политичара?

На ова питања тражимо данас одговоре.

То што ћемо читати о садашњим плаћеницима у мемоарима неких остарелих генерала Службе, који перу своју нечисту савест, то нам ништа неће тада помоћи.

Сада треба о овоме да пишемо и говоримо.

Сада треба да раскринкамо преваранте и демагоге.

То је једини начин да спасимо Србију.

Сада је право време.

Дакле, ко је тај?

Бранко Драгаш

ИЗВОР: ИСАРАЈЕВО.НЕТ,  04.04.2016.