Испод цене од 15 динара по килограму кромпир се не може произвести, пољопривредници из ивањичког села Мочиоци били су принуђени да га дају и за пет или 10 динара, а залихе лањског рода још нису распродали.

Благоје Драшковић каже да је кромпир већ деценијама главни извор прихода мештана овог краја и да је увоз кромпира потпуно обесмислио производњу овог поврћа.

"Продајемо кромпир пошто зашто. Људи се сналазе како знају, пребирају по залихама, пакују у мање џакове, само да га не би бацили. Има много произведеног и семенског кромпира који такође не могу да продају, а и то се поново увози", тврди Драшковић.

Према његовом мишљењу, увоз кромпира потпуно је уништио кромпираше овог краја.

"Опште је познато да је ивањички кромпир најквалитетнији и да клима и подручје на коме се узгаја као и минимално третирање хемијским препаратима дају врхунски квалитет. Ипак изгледа да је све то неважно и да је неко нашао рачуницу да кромпир лошијег квалитета увози и продаје у домаћим трговинама", истиче Драшковић.