У току 20. века, Београд је неколико пута бомбардован, рушен до пепела и поново грађен. Све то српску престоницу чини градом у Европи, а можда и свету, који је највише пута нападан.

На данашњи дан 1941. године, нацисти су извршили инвазију над нашим градом, разрушили га, убили више од 2.500 људи, и уништили многе културне објекте и споменике, историјске записе и многе друге вредности.

Тог априла, Београд је бомбардован у четири наврата, без објаве рата или упозорења, а према наводима и причама које се преносе од тог периода па до данас, на нашу престоницу је бачено око 440 тона тепих бомби. Повод за бомбардовање је било рушење Петра Карађорђевића с власти, чиме су прекинути преговори за потписивање придруживања Тројном пакту – Немачкој, Јапану и Италији.

– Тада је међу грађанима владало велико анти-немачко расположење, уз помоћ британске владе, што већ деценијама није тајна, срушили су тадашњу владу. Ипак, треба бити поштен и рећи да је постојала могућност да се рат одложи за неколико година, чиме би се смањио велики број жртава – прича за Телеграф др Срђан Цветковић, историчар Института за савремену историју, па наставља:

– С обзриом да су многи тада били против Немачке и Хитлера, Југославија је тиме што није ушла у Тројни пакт, сачувала свој углед, међутим, с друге стране је изгубила много више, посебно у људству.

На интернету се многу пронаћи бројни подаци око тога колико пута је Београд био бомбардован, међутим, званични подаци показују да је био нападнут 1862. године од стране Турака, затим 1914. године нас је бомбардовала аустроугарска речна флота, па се наставило и 1915. Следеће бомбардовање је било 6. априла 1941, затим на Ускрс 16. и 17. априла 1944. Уследио је мир дуг неколико деценија, међутим, 1999. године је Београд још једном бомбардован.

Осим ових бомбардовања, треба напоменути да је Београд много пута био нападнут (не само бомбардован) као и то да су се преко њега водили ратови за даља освајања.

У току тих бомбардовања и напада која су се одвијала и у Првом светском рату, али и раније, порушено је много здања попут Калемегдана и његових тврђава, Теразија, Улица краља Петра, Старог двора, Националне библиотеке, Авалски торањ, мостови, зграда Савезног МУП-а итд.

– Због свега овога код нас нема зграда из ранијег периода наше државе, као што је то случај на пример у Мађарској. Интересантно је да су тамо читави квартови рушени и поново изграђени онакви какви су били раније. Штета што и у Београду није био такав случај, већ имамо ред савремених зграда, па ред старих – закључује Цветковић и додаје:

– Слободно се може рећи да је Београд град у Европи који је највише пута бомбардован, рушен скоро до темеља, па поново подизан из пепела.

Извор: БЕОГРАД.ИН, 06. април 2016.