Доситеј Обрадовић

Доситеј Обрадовић

 

  1. Мудар човек се стиди мешати у оно у чему није вешт, а лудом се чини да је срамота ако свуда свој нос не увуче.
  2. Нема срамотнијег заната од дангубе, беспослице и лењости.
  3. Цело друштво, и свако понаособ, кад се не управља по здравом разуму и мудрим саветима, по нужди се мора, злопатити и пропадати.
  4. Разумни иду све набоље, а неразумни или остају како су били, или (што је вероватније), ако се не побољшају, а они иду све нагоре.
  5. При пићу ко најмање зна, највише говори.
  6. Ништавни су они људи који учитељев рад за ситно сматрају.
  7. Навикавајмо младеж на добро, од тога све зависи.
  8. Од злог и пакосног, а поготово кад је од нас јачи, најбоље је далеко стајати.
  9. Нема горих људи од оних који се противе просвећењу и образовању народа. Tакви, да могу, и сунце би угасили.
  10. Не правимо се паметнији од свију, то је знак варварства.
  11. Ми смо људи слични птицама које се увек у истим мрежама хватају, и опет неће да слушају.
  12. Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце.
  13. Кад би људи увек исти остајали, никада ниједан народ не би се побољшао ни просветио.
  14. Они који немају у глави врло често мисле да су мудрији него други.
  15. Никада никога не ваља вређати. А најмање оне који су нам добро учинили и љубав показали.
  16. Ако желите да вам деца буду добра подајте им већ од прве младости пример врлине.
  17. Ко је само себи  на целом свету пријатељ, никад неће верна пријатеља стећи  и ко само себи угађа и служи , има сасвим луда господара.
  18. Пакостан кад о највећој пакости мисли, онда најмасторскије измишља речи. Зато ласкања, церемоније, необичне похвале и улагивања пред паметним људима никад нису нешто добро значили.
  19. Није могуће да је човек добар, а да није у исто време и учтив; њему је учтивост природна и својствена као телу сенка.
  20. Предострожност и разум нека управљају. Ти учини све што треба, па се уздај.
  21. Не тражимо похвале пре него што је заслужимо и баш кад је и заслужимо, не тражимо је , сама ће доћи ако смо је заслужили. 
  22. Богу је најближи онај којим разум управља.
  23. Пакосни и неправедни људи што не могу силом и снагом,  то вештином, лукавством и притворношћу чине. Лукав човек по времену се влада и преоблачи се када у вучију , кад у лисичију, а кад је до потребе и у овчију, па и самога свеца кожу.
  24. Лепота без разума је цвет у блату.
  25. Ништа није безбедније, мирније и поштеније него својим праведним трудом хранити се и одржавати, нити пак бедније и срамотније него на туђе лакомити се.
  26. Кад неко вели да добро верује, а видиш га да зло ради, клони га се; такав и Богу лаже, а камоли неће људима.
  27. Само је добар човек срећан. 
  28. Тешко је човека познати! И колико су више нечије речи глађе и слађе, толико више ваља бити на опрезу и добро гледати какви су око њега трагови, то јест ко је, како поступа и како се раније понашао.
  29. Живите добар и частан живот. Тако ћете у старости, када се будете присећали, уживати у њему по други пут.
  30. Говори полако, али мисли брзо.